„Ništa što se desilo u jučerašnjem danu nije slučajno, od oslobađanja Ramuša Haradinaja, i dešavanja u Makedoniji su, po mom mišljenju, tempirani događaji iz kuhinje NATO-a i struktura američke administracije da bi pre svega medijski pokrili ono što je najvažnija stvar, a koja se danas dešava na Cetinju — nasilno uvođenje Crne Gore u NATO“, kaže za Sputnjik Miša Đurković, sa Instituta za evropske studije.
Odgovarajući na pitanje zašto Đorđe Ivanov nije sinoć uveo vanredno stanje u državi, Đurković kaže da je to pre svega pitanje za makedonskog predsednika. Šta će biti ako sastanak na koji je on pozvao sve stranačke lidere ne bude uspešan, Đurković kaže:
„Bilo je raznih spekulacija o tome da li će se ići sa tom merom, da li su se stekli uslovi da se sve prebaci na taj nivo, ili da se ostavi prostor za povratak u, uslovno rečeno, okvire vladavine prava. Ono što je juče bio osnovni problem je to što su Zaev i albanska ekipa probali da nasilnim putem izađu iz okvira vladavine prava mimo Ustava i da uzurpiraju instituciju parlamenta. Mislim da ovo što Ivanov radi jeste pokušaj da danas okupi političke lidere svih stranaka, a videćemo ko će od njih doći, i pokušaj da na neki način vrati priču u okvir redovnih procedura i vladavine prava. Sam čin uvođenja vanrednog stanja ostaje kao krajnja mera, ali očito je procena da se pokuša da se sve vrati u okvire regularnih institucija. Naravno, sa druge strane, treba da se računa i na to da je Makedonija mala država, i verovatno je bio veliki uticaj stanih sila da se vanredno stanje ne uvede“.
Đurković nije želeo da spekuliše ko bi mogao da dođe na sastanak kod Ivanova, a ko ne, jer se situacija iz minuta u minut menja. Ali, kaže, desilo se upravo ono na šta su upozoravali.
„Stalno podsećam na tekst koji je objavio jedan od glavnih stratega SDSM-a, koji je najavljivao još pre dve nedelje da SDSM treba na silu da Talata Džaferija postavi na mesto predsednika Parlamenta“, navodi Đurković.
Na pitanje da li postoji opasnost od albanskog faktora i ponavljanja scenarija iz Kumanova 2015, naš sagovornik je rekao da niko dole nije naivan.
„Odavno slušam iz makedonskog establišmenta o postojanju paravojnih albanskih grupa i o raznim oblicima pripreme destabilizacije koja se sprema godinama unazad. Tako da ono što se desilo u Kumanovu jeste bila posledica toga. Makedonske službe bezbednosti su to delimično pratile, i iako nisu uspele sve da spreče, ipak su uspele da u tom trenutku priču zadrže da se ne raširi dalje. Posle toga je pojačana kontrola i pripreme za taj tip destabilizacija, i to je nešto na šta se i te kako računa, ali makedonska strana nije naivna“, navodi Đurković.
Naš sagovornik kaže da uvek postoji mogućnost da sukobi eskaliraju, bilo na ulicama ili negde druge, i podseća da su građani poslednjih 60 dana na ulicama.
„Građani Makedonije su zauzeli faktički prostor i oni to dobro rade. Ne misli da su pristalice Zorana Zaeva raspoložene da izađu na ulice. Niti verujem da Makedonci mogu da prihvate neku kantonizaciju“, navodi on.
U isto vreme, govoreći o Srbima koji žive u Makedoniji, Đurković kaže da se Srbija kao država dosta mudro ponaša i poziva na smirenje, ali i da mora da misli na svoje geopolitičke interese i položaj i zaštitu Srba u Makedoniji, i o tome se veoma vodi računa u ovom momentu.
Zapad dao mig Albancima: Krenite!
Zapad se nedvosmisleno trudi da u što kraćem roku napravi „veliku Albaniju“. Dao je mig Albancima u Makedoniji da je za to došao odgovarajući moment, kaže za Sputnjik Emil Vlajki, bivši potpredsednik Republike Srpske.
On ističe da je Zapad našao i „makedonskog kvislinga Zaeva, koji je, po naredbi svojih zapadnih gospodara, odlučio da se, u dosluhu sa Albancima, Makedonija podeli na dva dela“.
Zaev je, kaže Vlajki, svojim lažnim programom jednom uspeo da prevari narod da glasa za njega.
„Ali kada je obelodanio svoj istinski, izdajnički program, makedonsko stanovništvo se diglo na noge, a ono je većina u toj zemlji. Pored toga, sreća je što je makedonski predsednik Ivanov odmah shvatio o čemu se radi, odbio je da dodeli mandat Zaevu da sastavi vladu i hrabro odoleo pritiscima Zapada“.
Vlajki kaže da, u ovom času, Zapad u Makedoniji radi potpuno istu krvavu stvar koju je uradio u Jugoslaviji, Bosni i Hercegovini i u Srbiji — izaziva raspad i stvara muslimanske tvorevine.
„Spreman je da, radi američkih geostrateških interesa, izazove novi građanski rat na Balkanu. Možda se u ovom času kriza u Makedoniji nekako i razreši, ali to neće dugo trajati“, zaključuje Vlajki.
