Oni tvrde da je oslanjanje na hranu označenu kao „nemasnu“ i „protiv holesterola“ pogrešno, kao i da „nema povezanosti između konzumacije zasićenih masti i opšteg mortaliteta, bolesti srca, smrti usled infarkta, šloga ili dijabetesa tipa 2 kod zdravih odraslih ljudi“.
Ipak, kažu da je mediteranski tip ishrane i 22 minuta šetnje dnevno najbolji način sprečavanja nastanka srčanih tegoba.
Rad koji su objavili Paskal Mejer, kardiolog Univerzitetskog koledža u Londonu i urednik časopisa „BMJ Open hart“, Rita Redberg, urednica američkog časopisa „JAMA Internal medisin“, i Asim Malhotra, kardiolog Lister bolnice u Stivenedžu (Velika Britanija), pokrenuo je žestoke kritike raznih stručnjaka za kardiologiju. Neki kažu da njihova gledišta uopšte nisu zasnovana na proverljivim dokazima i da izazivaju dodatnu zabunu u javnosti o tome koju hranu treba jesti, a koju izbegavati.
Stručnjaci koji odbacuju ideju da izbegavanje zasićenih masti sprečava srčana oboljenja, tvrde da se svi problemi mogu izbeći „nerestriktivnom mediteranskom ishranom sa najmanje četiri kašike maslinovog ulja dnevno“.
Kritičari ih pak optužuju za naivnost i ignorisanje dokaza koji su u kontradiktornosti sa njihovom teorijom.
Dr Gevin Sanderkok, direktor istraživačkog centra Univerziteta u Eseksu, odbacio je njihove tvrdnje o koristima „zamene rafinisanih ugljenih hidrata zdravim masnim namirnicama“ kao netačne i bez dokaza.
„Moramo nastaviti da proučavamo složenu vezu između masnoća, holesterola i srčanih bolesti, ali ne smemo menjati jedan mit drugim“, rekao je on.
Izvor: Gardijan
