Autor navodi da, u poslednje vreme, najaktivniju antirusku poziciju zauzimaju zemlje Baltika, Poljska i Britanija. Pored njih, Švedska, Finska, Francuska i Nemačka su promenile svoju poziciju nakon ulaska Krima u sastav Rusije 2014. godine.
Slovačka i Mađarska su, prema rečima novinara, „proruske“, dok Grčka, Italija i Kipar „ne osećaju pretnju i zalažu se za poboljšanje odnosa sa Rusijom“.
Međutim, naglašava Tamkinova, nijedna od zemalja EU ne može da se suprotstavi Rusiji.
Britanija je u ovom trenutku zauzeta izlaskom iz EU, dok predstojeći izbori u Nemačkoj koji će se održati na jesen ove godine mogu dovesti do pobede leve koalicije, što će označavati slabljenje pozicije ove zemlje prema Rusiji.
Kao potencijalnog oponenta Moskve autorka vidi Francusku, ali odmah dodaje da „skoro svi vodeći kandidati za predsednika Francuske podržavaju predsednika Rusije Vladimira Putina“.
Na kraju, navodi Tamkinova, postoji Poljska, koja aktivno zauzima antirusku poziciju, ali ona ne može da postane „zakoniti i poštovani lider (u borbi protiv Rusije) zbog nekonstruktivnog ponašanja svoje vlade“.
