Na poziciji ministra, Makron (39) je ukinuo propise koji su do tada važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom, navodi Bi-Bi-Si.
Radio je za socijalističku vladu, ali su mu se pojedini u levom krilu partije suprostavili.
Makron ima plan o javnim investicijama, vredan 50 milijardi evra koji, bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture.
Takođe predviđa značajna smanjenja poreza za korporacije i i više prostora za kompanije u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji.
Namerava da smanji stopu nezaposlenosti sa sadašnjih 9,7 na sedam odsto, ali i da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina.
Makron sebe predstavlja kao „neprijatelja nacionalizma“ i kandidata „otvorene Francuske koja ima svoje interese – bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu“.
Tanjug
