Francuski izbori — apokalipsa EU?

Ako se može suditi po zapadnim medijima — hoće, u slučaju da pobedi bilo ko osim Emanuela Makrona, nezavisnog kandidata i lidera na brzinu formiranog pokreta „U pokretu“.

Zapadni mediji zdušno zvone na uzbunu: Francuska glasa, a na kocki je sudbina čitave Evrope, izbori su bitka nad bitkama u pohodu Evrope protiv populista! Nije ni čudo, jer od četiri kandidata koja imaju gotovo izjednačene šanse za plasman u drugi krug, troje bi, ako pobede, napravilo kardinalni zaokret u politici Francuske. Od to troje, dvoje dovode u pitanje projekat jedinstvene Evrope. A nema EU bez Francuske.

​Za Brisel bi, jasno je, u fotelji francuskog predsednika jedino prihvatljiv bio Emanuel Makron, kandidat levog centra, kog s druge strane u Moskvi doživljavaju kao francusku Hilari Klinton. Jer on ne samo da, blago rečeno, ne obećava prijateljske odnose s Rusijom, nego je po već oprobanom receptu optužio ruske hakere za napad na kompjutere svoje partije.

Nekadašnji Rotšildov bankar i bivši ministar ekonomije kod predsednika Fransoa Olanda koji je napustio vladu krajem 2016. da bi se posvetio svom pokretu nudi kontinuitet politike aktuelnog francuskog, pa i zapadnog establišmenta. Kako pokazuju ankete, za vrat mu diše „večito druga“ kandidatkinja Nacionalnog fronta Marin le Pen, koja jaše na talasu antiislamizma, antimigrantskih i anti-EU raspoloženja.

Zalaže se za zbližavanje sa Rusijom, a već je otvoreno pozvala da se prihvati da je Krim deo Rusije. Republikanac Fransoa Fijon, koji neki procenat kaska za ovo prvo dvoje i kog zovu „Putinovim prijateljem“, tokom predizborne kampanje nazvao je Krim istorijski ruskom teritorijom. „Uzalud se inatimo i govorimo da Rusija treba da napusti Krim. To se nikada neće desiti“, rekao je Fijon u intervjuu za „Figaro“. Ali do juče favorit u trci, zapleo se u političke skandale koje su mu, kako se spekuliše, preko noći priredili predstavnici sistema.

​Karte politikolozima, bukmejkerima i investitorima dodatno je promešao i četvrti po anketama Žan-Lik Melanšon, kandidat levo radikalne Partije levice. Neočekivana politička zvezda u usponu, Melanšon je spreman za dijalog s Rusijom a predlaže organizovanje velike međunarodne konferencije da bi se učvrstio postsovjetski svetski poredak.

Trojici poslednjih kandidata, pored manje ili više proruske politike, zajedničko je i da su protivnici nezavisnog Kosova ili barem, kao Fijon, ukazuju na opasnost tog presedana. Najradikalniji u tome je Melanšon koji kaže da kao evropski poslanik nikada ne glasa za bilo koji tekst u kome se pominje Kosovo jer ga ne priznaje. S druge strane, u sklopu redefinisanja granica podržava nezavisnost Republike Srpske.

Dramatičnosti izbora svesni su, nema sumnje, i francuski birači, otuda redovi za glasanje. Usijanje je nikad veće, baš kao i podeljenost u kolevci evropske demokratije. Ali kako god se završili izbori u Francuskoj u drugom krugu, trend rastuće svesti o potrebi povratku nacionalnoj politici ozbiljno je narušio privlačnost evropskog projekta. Evropom se širi nepodnošljiva lakoća evroskepticizma.

Sve je više onih koji ne mare za mišljenje Brisela i koji postaju svesni da im autistična evropska birokratija, ogrezla u sopstveno samoljublje, neće rešiti probleme već će ih u najboljem slučaju gurnuti ispod tepiha ako ne i pogoršati — tek da bi imala čime da se bavi i da dokaže da se bez nje ne može. Zato će biti i sve više onih koji će postupiti kao makedonski predsednik Đorđe Ivanov koji je triput rekao „ne“ evropskim zvaničnicima — Johanesu Hanu, Federiki Mogerini i Donaldu Tusku kada su mu tražili da dodeli mandat za sastav vlade lideru SDSM-a Zoranu Zaevu. Drugo je pitanje koliko će ga to koštati.

​