Ona je ukazala na, kako je rekla, apsurd da su građani Hrvatske lakše ulazili u države EU dok ta zemlja nije postala članica Unije.
Gužve na graničnim prelazima posebno su bile izražene tokom proteklih uskršnjih praznika, a nakon što je na snagu stupila Uredba Evropskog parlamenta o jačanju kontrole proverom relevantnih baza podataka.
Kitarovićeva je zvaničnicima EU ukazala da je način primene spomenute Uredbe od nadležnih slovenačkih organa prouzrokovao višesatne zastoje na graničnim prelazima dveju država, uz niz direktnih i trenutnih, ali, kako je navela, i indirektnih potencijalno dugoročnih posledica, pogotovo ako bi se takav način primene Uredbe nastavio.
„Pre svega, državljani država-članica Evropske unije suočeni sa uvođenjem sistemskih kontrola na granici između Hrvatske i Slovenije, iskazali su izrazito nezadovoljstvo takvom novom praksom, a posebno dužinom čekanja na graničnu kontrolu“, navela je Kitarovićeva u pismu čelnicima EU.
Pritom, dodala je, između Hrvatske i Slovenije stvorila se prepreka slobodnom kretanju osoba kakva postoji na spoljnim granicama Evropske unije, a ne na onoj između dveju država članica.
„Moram naglasiti da se državljani Hrvatske ovih dana pitaju kako to da im je bilo lakše ući u Republiku Sloveniju i Evropsku uniju dok Hrvatska nije bila članica Evropske unije nego sada kada jest. To je zaista apsurd“, smatra Kitarovićeva.
Ukazala je da je postupanje Slovenije u hrvatskoj javnosti stvorilo utisak ostvarenja neodgovornih najava nekih slovenačkih političara da ta država prema Hrvatskoj može preduzeti određene mere i onemogućiti dolazak turista, kao odgovor, svojevrsno sredstvo prisile ili retorzije na stavove Hrvatske u vezi arbitražnog postupka koji zvanični Zagreb smatra nepovratno kompromitovanim.
Hrvatska predsednica je istakla da Hrvatska sa Slovenijom želi da izgrađuje što bolje odnose, te napomenula da, na primer, istovremeno u proteklom periodu na granici Hrvatske i Mađarske nije bilo većih problema uprkos pojačanom saobraćaju.
Ona je pozvala zvaničnike EU da, u okviru svojih nadležnosti, hitno iznađu rešenje da se na granicama Hrvatske i drugih država članica EU, dakle unutrašnjim granicama EU, primenim režim graničnih kontrola koji će omogućiti nesmetan protok osoba i roba, kao i dosad.
Naglasila je da sve to ni na koji način ne dovodi u pitanje spremnost Hrvatske na puno sprovođenje pravne stečevine EU pa i one u pogledu šengenskog zakonodavstva, posebno imajući u vidu nastojanja Hrvatske da postane članica tog šengenskog prostora u skorijem periodu.
„Ali dužnost svih država članica i institucija EU je da obezbedi bezbednost naših građana. Republika Hrvatska svoje spoljne granice nadzire ujedno i kao granicu Evropske unije, uključujući nadzor protoka osoba i roba iz trećih zemalja“, navela je Kitarović, preneli su hrvatski mediji.
Izvor: Tanjug
