Taj proces, međutim, ima smisla samo ukoliko postoji volja obe strane da nesuglasice rešavaju dijalogom i mirnim sredstvima, istakao je Đurić na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u okviru ambasadorskog foruma, na kome je bilo reči o aktuelnom stanju u dijalogu Beograda i Prištine.
Đurić je rekao da smo proteklih sedmica i meseci svedoci otvorenih pretnji nasiljem ekstremnih grupa na KiM, sve učestalijih organizovanih napada na građane srpske nacionalnosti, pa čak i oživljavanja ambicija zatvaranjem fašističkog projekta „Velike Albanije“.
„Dijalog je danas evidentno u krizi zbog činjenice da na briselskom stolu nije ono čemu se Priština nadala, a to je priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti. Jednostrana blokada dijaloga od strane Prištine svedoči o tome da interes njihovih pregovarača nikada i nije bio normalizacija odnosa i demokratizacija društva“, rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, to svakako nije plodotvorna atmosfera za dijalog, ali atmosfera koja upozorava koliko je dijalog važan i šta sve možemo da izgubimo ukoliko politički i drugi ekstremizmi ne budu ugašeni, pre nego što prouzrokuju nepopravljivu štetu.
On je podsetio da se u međunarodnoj komunikaciji, kada se govori o poželjnom ishodu ovog procesa, poseže za terminom „sveobuhvatna normalizacija odnosa“, a Priština smatra da bi to trebalo da podrazumeva priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, od strane Srbije, što je nerealno očekivanje.
„Beograd proces dijaloga sagledava kroz prizmu Rezolucije 1244 SB UN koja ne dovodi u pitanje državnu celovitost Srbije“, rekao je Đurić.
On je dodao da se može razgovarati o svim aspektima unapređenja odnosa srpskog i albanskog naroda na Kim, stvaranju uslova za demokratizaciju društva u našoj južnoj Pokrajini, koegzistenciji institucija Republike Srbije i privremenih institucija samoupravnih organa u Prištini, na smislen i produktivan način, međutim status KiM nije tema o kojoj se eksplicitno ili implicitno razgovara u procesu briselskog dijaloga.
„Beograd konstantno insistira da se u dijalog uvrste pitanja koja su od suštinskog značaja za srpski narod na KiM, a ti zahtevi se pre svega odnosa na bitnija rešaavanja državne i društvene imovine Srbije na KiM kao i status privatne imovine u koju spada imovina SPC“, rekao je Đurić.
Izvor: Tanjug
