Natalija se fotografijom bavi od detinjstva, a profesionalno poslednje četiri godine. Među njenim radovima nalazi se i projekat o životu sela koji je napravljen u okviru letnje škole „Ruskog reportera“, a trenutno radi na seriji fotografija o životu vatrogasno-spasilačkog garnizona Sankt Peterburga.
Prema Natalijinim rečima, ona je dugo želela da ode na Sever, a kada joj se već pružila mogućnost, dugo se spremala i izabrala je temu novog projekta.
„Prvo sam htela da napravim priču o odnosu stanovništva Narjan-Mara prema mističnim stvarima i svetim mestima. Ali, nažalost, veći broj takvih mesta nismo uspeli da pronađemo. Posle toga sam se upoznala sa Koljom i shvatila da mu treba posvetiti posebnu priču“, kaže Natalija.
Ona je sa šamanom provela nekoliko dana, pratila ga je na poslu i tokom slobodnog vremena.
„Nikolaj je u gradu medijska ličnost. Zato mi je bilo vrlo lako da ostvarim kontakt sa njim. U početku je to bila prava predstava — obukao bi se u šarenu odeždu, izvodio rituale, kuvao supu od irvasa, udarao u bubanj. On ima pravi radni dan: ustaje ujutru, presvlači se u šamansku odeću i dočekuje goste turističkog centra u kojem živi“, dodaje Natalija.
„On ima puno obaveza: da sretne posetioce, pripremi drva, sredi šator, i sve to u pauzama davanja saveta i predviđanja budućnosti. Kaže da za njega ne postoji vreme i da želi da ostane u prošlosti i živi sećanja svojih prethodnih inkarnacija“, ističe Natalija.
Prema Natalijinim rečima, njegova priča je — mit. Prema legendi, na kojoj potencira rukovodstvo turističkog centra, Nikolaj je doživeo proviđenje i tako je shvatio da je šaman. Ali postoji i druga verzija, koja kruži među ljudima koji poznaju Nikolaja iz „prethodnog života“. On je dete iz doma za siročiće. Nema roditelje. Kada je turizam počeo da se razvija na Severu, „upao je u struju“ i počeo je da radi za čoveka koji je vlasnik turističkog centra. Koja od ove dve verzije je tačna, nije poznato.
Sam Nikolaj kaže da energija za njegovu magiju potiče od viših sila.
„Postoji vrhovni bog — Num, zatim Hanuk — kineski bog, Isus Hristos — ruski bog, ali postoji i bog mora — i on mi pomaže“, rekao je on.
„Što više komuniciraš sa šamanom, sve manje znaš da li on zaista vlada magijskim sposobnostima, ili je to obična igra. Ono što mogu da tvrdim — Nikolaj je erudita, odličan je govornik, upućen je u psihologiju i ima harizmu. Sa druge strane, on ja na mene ostavio utisak duboko nesrećnog čoveka. Nikolaj je usamljen u svom karnevalu. Mnogo pije. Postoji u njemu neka gorčina, verovatno zbog odsustva osoba pred kojima može da se otvori i nešto da im kaže. Njega ne shvataju ozbiljno“, kaže Natalija.
„Meni je takođe dao savet i predskazao budućnost. Ali još nisam poslušala njegov savet. Nikolaj mi je preporučio da se preselim u mali grad i rekao da ću tamo postići sve. Takođe mi je rekao: ’Riba nije samo ona koja pluta, već i ona koja ume da se pritaji na dnu i da sačeka‘. O ovim rečima veoma često razmišljam. Ponekad se desi da želim sve odjednom, a onda čujem u glavi Koljine reči i pomislim da je bolje sačekati i da je on potpuno u pravu.“
„Dok sam još uvek tamo, kod Nikolaja je taksijem došla žena u skupoj bundi. Bilo je očigledno da im to nije prvi susret. Konsultovala se sa njim u vezi sa svojom sestrom i dugovima. Za mene je ovo bio pokazatelj da ljudi slušaju njegove savete. Pogađao je i pomagao joj je. Ali njegova predviđanja su opšte filozofske formulacije, koje je, verovatno, teško shvatiti. Ovde vlada pravilo: ’Svako dobija ono što zaslužuje‘“, zaključuje Natalija.
