„Neka ovi naši glavari počnu da se bave svojim poslom, Crnom Gorom, njenom dušom i njenim obrazom, neka se ne prodaju za jeftine pare, kao što su krenuli da rade, i onda će Amfilohije, naslednik Svetog Petra, ućutati i nijedne neće progovoriti“, naglasio je mitropolit crnogorsko-primorski tokom vaskršnje liturgije u Zelenici, kraj Herceg Novog.
Pritisak na temelj državnosti
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori naglasio je da zbog obraza ne može da ćuti. „Neka oni počnu da se bave politikom, neka ne budu izdajnici svojih predaka i Svetog Petra Cetinjskog, izdajnici mučeničkih kostiju posejanih ne samo po Crnoj Gori, nego i po Kosovu i Metohiji, i onda ću noge da im ljubim“, poručio je mitropolit.
Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori na stalnoj je meti režima Mila Đukanovića, ali se čini da uprkos trendu antisrpstva u ovoj državi odoleva i predstavlja stub odbrane i Srba u Crnoj Gori, ali i tekovina one stare, prave, Crne Gore.
Pritisak na Srbe u Crnoj Gori nije od juče, podseća za Sputnjik istoričar Čedomir Antić, već traje od šezdesetih godina prošlog veka, do kad su Srbi činili između 80 i 90 odsto stanovništva.
Srbi su, precizira Antić, bili izloženi neprekidnom nasilju asimilacije još od vremena austrougarske okupacije iz Prvog svetskog rata i potom tokom Drugog svetskog rata.
Kad govorimo o Crkvi, dodaje Antić, Pravoslavna crkva u Crnoj Gori je temelj državnosti i bez nje ne bi bilo Crne Gore u novom veku.
Nijedna od srpski državica iz srednjeg veka, kako ih terminiše Antić, ne bi bila obnovljena da nije bilo Crkve i da Crkva oko Cetinjskog manastira nije stvorila teokratsku državu, koja je polako sekularizovana tek od sredine 19 veka.
Srpska pravoslavna crkva je, kaže za Sputnjik publicista Vladan Dimitrijević, u stvari formirala Crnu Goru u svakom smislu.
Posle propasti dinastije Crnojevića i crnogorske nezavisnosti u 15. veku, sugeriše Dimitrijević, srpski pravoslavni mitropoliti su okupljali čitav srpski narod u Crnoj Gori.
„Crkva u Crnoj Gori ima veliku zaslugu za demokratizaciju i da nije bilo Mitropolije crnogorsko- primorske, da nije bilo konkretno mitropolita Amfilohija Radovića, ne bi bilo demokratizacije krajem 20. veka“, napominje Čedomir Antić.
Kad je teško…
Zbog toga je, dodaje Antić, i nastojanje Mila Đukanovića da Crkvu predstavi kao nekakav strani, konzervativni faktor i da je izbaci iz države kao garanta državnosti i demokratije.
„Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori ima značaj koji ima Katolička crkva u Poljskoj. Nažalost, ne u verskom pogledu, ali u političkom da“, ističe Antić.
Amfilohije Radović je verska ličnost, naglašava Antić i kaže da ne mogu da ga razumeju oni koji su neverujući i koji su zamenili svoju naciju za Evropsku uniju, pa smatraju da se sa Crkvom treba boriti.
„Jedan od apostola ’Druge Srbije‘ me je 1996. kao studentskog vođu pitao: ’Dokle ćete da izvodite decu na ulicu, tamo je hladno. Ja sam bio napolju tri sata, pokvario mi se auto, mnogo sam se smrzao‘. To je bio Miladin Životić, a Amfilohije Radović je za to vreme sedeo sa nama u Kolarčevoj ulici i branio nas od policije“, svedoči Antić i ističe da je u tome velika razlika.
„Amfilohije je bio kad nam je trebalo. Bio je i kad je Đukanoviću trebalo, ali Đukanović nije razumeo da Amfilohije nije deo njegovog režima, njegove kriminalne hobotnice, već da je arhiepiskop Pravoslavne crkve. I pošto to nije razumeo, ušao je sa njim u sukob“, konstatuje Antić.
Promocija evropskih vrednosti
Božić je, kaže Antić, neka vrsta simbola podele u Crnoj Gori, pa zato posebno tada sluša propovedi Amfilohija Radovića.
„To su programski govori. Dakle, odbrana identiteta, odbrana ćirilice, odbrana kulturne tradicije. To su sve evropske vrednosti. Nije to Crkva izmislila. Sramota je Brisela i Vašingtona što su nas Srbe sveli na to da nas Crkva štiti pogroma od Turaka“, posebno naglašava Antić.
Sile koje su rešile da preoblikuju nacionalnu svest srpskog naroda u Crnoj Gori od proglasa crnogorske nacije 1945. od strane Milovana Đilasa do dana današnjeg, prema mišljenju Vladana Dimitrijevića, surovo su se obračunavale sa Crkvom u Crnoj Gori.
„Komunisti su ubili preko 100 sveštenika Mitropolije crnogorsko primorske, svesno i namerno je srušena Kapela Svetog Petra u kojoj su počivali posmrtni ostaci vladike Njegoša i tamo je podignut paganski mauzolej“, nabraja Dimitrijević.
Ono što je rađeno u vreme Josipa Broza kad je crnogorska nacija formirana kao neka vrsta antisrpske nacije, zaključuje Dimitrijević, intenzivno je nastavljeno da se dešava u doba Mila Đukanovića.
„I mi sad zaista imamo situaciju u kojoj Srpska pravoslavna crkva postaje na neki način poslednji bedem odbrane srpskog nacionalnog identiteta u Crnoj Gori“, kategoričan je Dimitrijević.
U tom smislu, dodaje on, treba shvatiti da je ovo današnje vreme presudno za odbranu tog identiteta.
„Pritom, i režim Mila Đukanovića, koji se potpuno opredelio za vatikansko-NATO verziju montenegrinstva, vrlo dobro zna o čemu se tu radi i na sve moguće načine želi da taj identitet konačno ukine, jer dokle god postoje Srbi u Crnoj Gori i ostatak naroda vrlo brzo može da se vrati svom identitetu, koji je apsolutno i u osnovnom smislu srpski“, tvrdi Dimitrijević za Sputnjik.
