Ankete pokazuju da danas trećina Rusa veruje da je rat između Rusije i SAD moguć, dok je 2014. godine u direktan sukob dve supersile verovalo samo 16 odsto ljudi.
Međutim, velika većina moskovskih vojnih eksperata umiruje javnost, tvrdeći da velikog rata neće biti.
Ruski političari su mahom saglasni u oceni da je takav scenario „teoretski moguć“, ali ističu da je „u Rusiji dovoljno mudrih političara, koji neće igrati na kartu sukoba“, a takođe računaju i na „zdrav razum“ Vašingtona.
„O tome da li je na pomolu veliki rat ne razmišljaju samo Rusi. Slična istraživanja su sprovedena i u zemljama-članicama NATO-a, pa čak i u Švedskoj. Međutim, niko ne zna kako će taj rat izgledati, ako do njega dođe. Recimo, u baltičkim zemljama se plaše neke ’ruske agresije‘, ali to je naravno propagandna halabuka. U Francuskoj se plaše rata sa migrantima. Tako da je ’uzbuna‘ podignuta širom sveta, što kod ljudi izaziva strah i paniku. A šta je dovelo do toga? Ono što mi nazivamo ’informacioni, medijski rat‘ — suvišna aktivnost medija, koji provociraju rast panike. Propaganda, koja je uvek bila instrument medijskog rata, sada je postala neka vrsta strateškog naoružanja“, kaže za Sputnjik politikolog Igor Nikolajčuk.
U prilog tome da je ceo svet zabrinut i da se pita da li nam se sprema Treći svetski rat, ide i nedavna statistika najvećeg svetskog pretraživača „Gugla“, koja je pokazala da se kao nikada do sada na internetu traži pojam „Treći svetski rat“.
Potrage za pojmovima „rat“ i „nuklearni rat“ su na najvišem nivou od početka 2017. godine, a rekordno se traže i informacije o „ratu Donalda Trampa“ i „sirijskom ratu“.
Sa druge strane, i na ruskom pretraživaču „Jandeksu“ među najtraženijim rečima su „rat“, „borba“, „pucanje“…
Ipak, smatraju analitičari, postojanje nuklearnog oružja primorava lidere svetskih sila da odluke ne donose ishitreno, već „hladne glave“.
„Takvi rezultati ankete su, sa jedne strane, odraz istorijskog iskustva, a sa druge strane, aktuelnih događaja. Zapad je navikao da sva sporna pitanja rešava — ratom. Najbolji dokaz za to je 20. vek, tokom kojeg je došlo do dva svetska rata i Hladnog rata koji je trajao skoro 50 godina. Zato se ljudi i dalje boje da će se problemi rešavati ’uobičajenim‘ metodama kao što je rat. Na svu sreću, postojanje nuklearnog oružja daje nam šansu, a čak nas i primorava da tražimo druge načine rešavanja problema koji su naizgled nerešivi. Ne isključujem da smo na pragu velikog civilizacijskog iskoraka, kada ćemo naučiti da takve, nerešive probleme rešavamo pomoću dijaloga, a ne oružjem. Kada je reč o aktuelnim događajima koji plaše narod, tu bih skrenuo pažnju na nezaustavljivu odlučnost Trampa u Severnoj Koreji i Siriji, jer upravo takvo ponašanje stvara paniku i utiče na to da se kod ljudi javlja sve veći strah od rata“, kaže politički analitičar Dmitrij Kulikov.
Većina ruskih političara smatra da, uprkos tenzijama, do velikog rata neće doći, mada ima i onih koji zagovaraju teoriju da je „razmena vatre“ između Rusije i SAD moguća na teritorijama zemalja poput Sirije, Avganistana, Irana, a možda čak i korejskog poluostrva.
Andrej Svincov, zamenik predsednika Komiteta Državne dume za informacionu politiku, informacione tehnologije i veze, smatra da je neki manji sukob sa raketnim udarima na brodove ili baze moguć. Do toga bi moglo da dođe, navodi on, ukoliko Pentagon i američke obaveštajne službe dovedu Trampa u zabludu, dajući mu pogrešne informacije da se na tim teritorijama nalaze teroristi. Oružane snage Rusije će, smatra Svincov, u tom slučaju odgovoriti.
Posle američkog napada na sirijsku bazu „Šairat“ analitičari su takođe govorili o tome da bi Moskva mogla da primeni proverenu „vijetnamsku formulu“ i počne da ruši američke avione, ukoliko Vašington nastavi da bombarduje i raketira regularne jedinice sirijske armije, ali su istovremeno isticali i da će Kremlj na sve načine pokušati da diplomatskim putem smiri situaciju.
Franc Klincevič, zamenik predsednika Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije, smatra da teoretski može da dođe do direktnog sukoba dve sile, s obzirom da su odnosi Rusije i SAD najnižem nivou, ali da „u praksi ničega neće biti“, jer ni rukovodstvo SAD ni rukovodstvo Rusije neće na to poći.
Danas bi sukob između Rusije i SAD, kako navodi Klincevič, označio „kraj civilizacije“.
