Specifičnost geostrateškog položaja Rusije se sastoji u tome da glavnu pretnju po njenu vojnu bezbednost čine sistemi vazdušno-kosmičkih napada inostranih država. Iskustvo vojnih konflikta u nekoliko poslednjih decenija pokazuje da nije dovoljno da se razvijaju samo odbrambene snage.
Zbog toga zamenik glavnog komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije Viktor Gumjoni tvrdi da vazdušno-kosmička odbrana Ruske Federacije mora biti aktivna, mobilna i mora da nosi ofanzivni karakter. Gumjoni ističe i da ruske snage moraju biti opremljene tako da mogu da unište protivnička sredstva napada u letu, da poraze avijaciju neprijatelja stacioniranu na aerodromima, kao i nosače visokopreciznog oružja, ali i da mogu da neutrališu orbitalne grupe kosmičkog naoružanja protivnika.
Gumjoni podseća da su Vazdušno-kosmičke snage imaju zadatak da štite državu od napada iz vazduha i svemira.
„Nakon što su Amerikanci, bez najave, raketama tipa ’tomahavk‘ zasuli sirijski aerodrom, vredelo bi zamisliti se nad pitanjem — a šta ako sličan napad bude izvršen na teritoriji Rusije? Kako bi i čime Vazdušno-kosmičke snage trebalo da reaguju na slične pretnje?“, pita se zamenik glavnog komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.
Zato možemo da konstatujemo da nije slučajno što je baš ovih dana glavni komandant Vojno-kosmičkih snaga RF Viktor Bondarjev najavio da će vrlo brzo ruska vojska dobiti nove sisteme S-500 koji upravo zadovoljavaju sve zahteve koje je Viktor Gumjoni naveo.
S-500 predstavlja novu generaciju PVO raketnih sistema „zemlja-vazduh“. To je univerzalni kompleks dalekog dometa i presretanja projektila na velikim visinama uz povećan potencijal protivraketne odbrane. Sistem S-500 može da presretne balističke rakete, ali i da pogodi avione, helikoptere i krstareće rakete.
Po svojim karakteristikama S-500 značajno prevazilazi mogućnosti prethodnika S-400, ali i američkog konkurenta „Pejtriot advensd kejpabiliti 3“.
Viktor Baranec, ruski vojni publicista i pukovnik u penziji, za Sputnjik precizira koje su to karakteristike.
„Glavna osobina S-500 je jedinstveni sistem koji će objediniti i PVO i PRO funkciju. Čak i da niste vojno potkovani, razumete da se ovde radi o dve sfere: protivvazdušnoj, odnosno o vazdušnom prostoru neposredno oko Zemlje i o protivraketnoj odbrani, a tu se već radi o svemiru. Zato je ovo prvi sistem koji će moći da lansira rakete do bliskog svemira i on tu ima jedan cilj: da neutrališe interkontinentalnu balističku raketu protivnika“, navodi Baranec.
Kako ističu vojni eksperti, taktičko-tehničke karakteristike sistema S-500 daju mogućnost da se sa Zemlje otvori direktna paljba po satelitima protivnika, kako bi oni bili bespogovorno uništeni. Na to ukazuje i general Gumjoni koji ističe da sistem ima zadatak da „neutrališe efikasnost orbitalne grupe kosmičkog naoružanja protivnika“. Zato bi trebalo razmisliti o tome šta bi se dogodilo sa raketama „tomahavk“ koje se navode isključivo putem signala navigacionog sistema Dži-Pi-Es, ako bi svi sateliti tog navigacionog sistema bili u trenutku uništeni.
Viktor Baranec navodi i druge prednosti raketnog sistema nove generacije:
„U sistemu S-500 je realizovan kompleks takozvane diferencijacije rešavanja zadataka. Dok su kod prethodnog sistema S-400 sve rakete jednake, novi sistem ima rakete koje su predviđene za uništavanje različitih ciljeva. S-500 za razliku od prethodne verzije može da pogodi satelit na niskim orbitama i da mnogo efikasnije uništi bojevu glavu neprijateljske rakete. Raketa najnovijeg sistema leti brzinom većom od 7 kilometara u sekundi i može istovremeno da gađa 10 ciljeva, dok je S-400 mogao da gađa samo 6 ciljeva. Domet raketa koje čine najnoviji raketni sistem je čak 600 kilometara i u tom smislu nijedan drugi sistem ne može da se poredi sa S-500“, ocenjuje Baranec.
Načelnik Vojne akademije vazdušno-kosmičke odbrane, general-potpukovnik Vladimir Ljaporov ističe da se još od prošle godine sprovodi obuka stručnjaka koji će moći da upravljaju sistemom S-500. Sada je samo pitanje trenutka kada će ti sistemi postati deo naoružanja ruske vojske.
