Dok je Evropa skeptična, referendumska pobeda Redžepa Tajipa Erdogana se, osim u Ankari, slavila i u Sarajevu. Baščaršijom i sarajevskim ulicama vijorile su se turske zastave, a zvuci sirena automobila čiji su vozači slavili pobedu satima su odzvanjali glavnim gradom Bosne i Hercegovine.
Logično, i prve čestitke lideru Turske stižu iz srca Balkana, tačnije — Bosne i Hercegovine. Član Predsedništva BiH i predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović pozdravio je rezultate referenduma u Turskoj uz konstataciju da će to stabilizovati prilike u toj zemlji i učiniti je još snažnijom silom.
„To će definitivno, po mom mišljenju, stabilizovati prilike u Turskoj, učiniti je još snažnijom regionalnom silom. Ona igra jednu vrlo stabilizujuću, pozitivnu ulogu u tom delu sveta i mislim da je dobro da Turska ima snažno liderstvo“, rekao je Izetbegović, a prenela agencija Fena.
Pobedu je Erdoganu čestitao i Sulejman Ugljanin, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u Srbiji. Ugljanin je rekao da ga Erdoganov uspeh raduje jer je „svaki njegov uspeh i uspeh Bošnjaka iz Sandžaka“.
Kako će i da li će Erdoganova novostečena moć uticati na Balkan?
Srećko Đukić, bivši diplomata, u razgovoru za Sputnjik kaže da je logično očekivati da će jedan deo ljudi u BiH uvek slaviti ono što se dešava u Ankari. On dodaje da Tursku čekaju veliki izazovi posle ishoda referenduma koji je, kako je ocenio, bio tesan.
„Lično mislim da treba malo sačekati i videti sa kojim to snagama Turska misli da se ponovo približi državama o kojima je ona govorila kao o njihovim državama, teritorijama gde je nekada bila turska imperija. Jer, Turska je pred velikim izazovima, ona ekonomski nije više ono što je bila, i mislim da se njen uticaj u narednom periodu neće povećavati ni na Balkanu“, navodi on.
Dr Srđa Trifković, stručnjak za međunarodne odnose, ne deli mišljenje našeg prethodnog sagovornika i podseća da je Erdogan od početka svoje političke karijere izrazito podržavao one na balkanskom poluostrvu koje je smatrao nastavljačima osmanlijske tradicije. Dr Trifković, takođe, podseća da je Erdoganov dugogodišnji strateg Ahmet Davutoglu čak otvoreno rekao, i to usred Sarajeva, da „Turska ima posebnu obavezu i dužnost prema onima koji sebe vide u kulturološkom ali i političkom i verskom smislu kao nastavljače osmanlijske tradicije“.
„Prema tome, i te kako raški i bosanskohercegovački muslimani imaju razloga da se raduju mogućnosti da Erdogan proaktivnije ispolji turske ambicije na ovim prostorima nego ranije, a on će to sigurno i učiniti jer više nije inhibiran obavezama prema Evropskoj uniji ili SAD, jer posle prošlogodišnjeg julskog puča on i sa jednima i sa drugima ima bitno pogoršane odnose“, objašnjava dr Trifković.
Naš sagovornik kaže da sada možemo očekivati nastavak onoga što se naziva neoosmanskom ili neootomanskom strategijom Ankare koja ima svoja tri glavna vektora — kavkaski ka centralnoj Aziji, drugi ka islamskom svetu i treći prema Balkanu putem takozvane „zelene transverzale“ — od Istanbula na jugoistoku do Cazina na severozapadu.
„Može se takođe očekivati da će i sa Kosova, iz Albanije i zapadne Makedonije Erdoganu biti upućena čestitka jer, nema sumnje, on i Albance vidi kao svoje saveznike i pouzdane saputnike na putu utvrđivanja turskog strateškog prisustva na vektoru neoosmanske zelene transverzale“, napominje dr Trifković.
