Ishod referenduma mogao da ima širi uticaj na sve aspekte budućnosti Turske i da Erdoganu obezbedi još 12 godina na vlasti.
Erdogan očekuje pobedu na referendumu, tvrdeći da istraživanja pokazuju da ustavne reforme podržava između 55 i 60 odsto glasača.
„U nedelju mislim da će biti veoma jasan ishod u korist onih koji su ’za‘“, rekao je on u intervjuu za tursku televiziju.
Ukoliko pobedi na referendumu, Erdogan će imati ovlašćenje da postavlja ministre, a čitava birokratija biće centralizovana u njegovoj predsedničkoj palati.
Protivnici su zabrinuti da će novom sistemu nedostajati „balansa i provere“, koji su specifični za sistem u SAD, sa ciljem da se predsedništvo odvrati od vladavine jednog čoveka.
Lider glavne opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdarglu upozorio je da Turska bira da li želi da i dalje ima demokratski parlamentarni sistem ili vladavinu jednog čoveka. On je novi sistem opisao kao „autobus bez kočnica, čija je destinacija nepoznata“.
Referendum se održava 94 godine nakon što je Kemal Ataturk osnovao modernu Tursku, a mogao bi da promeni odnose Ankare sa Zapadom, mirovne pregovore sa Kurdima i procese unutar društva.
Novi sistem bio bi na snazi od novembra 2019. godine, kada bi predsednički i parlamentarni izbori bili održani u isto vreme.
S obzirom na to, Erdogan bi u novom sistemu mogao da ostane na vlasti do 2029. umesto do 2024. godine.
Negativan ishod, međutim, bio bi veliki udarac za njegov status svemogućeg vladara u Turskoj, navode agencije.
U slučaju lake pobede, Erdogan bi mogao samopouzdano i odlučno da se udalji od evropskih integracija i pokaže da Turska može da stvori alternativna strateška partnerstva, uključujući i ono sa Rusijom.
Erdogan je prvi turski predsednik koji je započeo mirovne pregovore sa zakonom zabranjenom Kurdskom radničkom partijom (PKK), što je dovelo do obustave vatre.
Njegova pobeda značila bi da nije isključena opcija ponovnog otvaranja dijaloga sa Kurdima.
Izvor: Tanjug
