Ovo pitanje je ponovo pokrenuto u Rusiji nakon što je Kazahstan preduzeo takve mere i rešio da liši državljanstva one svoje građane koji stupaju u terorističke redove ili šuruju sa teroristima.
Iako su mnogi pozdravili tu ideju, ruski predsednik Vladimir Putin je objasnio da po ruskom ustavu nije moguće nikome oduzeti državljanstvo, ali da je moguće poništiti određene odluke koje služe kao osnova za dobijanje ruskog državljanstva.
Putin je dodao da će o tom pitanju biti konsultovani advokati i da misli da će takva odluka biti doneta u bliskoj budućnosti.
Analitičari smatraju da je ova odluka ruskog predsednika zapravo posledica poslednjeg terorističkog napada, koji se dogodio u peterburškom metrou.
„Naš predsednik je sve veoma jasno rekao i objasnio. Nažalost, mi po Ustavu ne možemo da oduzmemo državljanstvo, ali možemo da izmenimo pravne akte na osnovu kojih je doneta odluka o dodeljivanju državljanstva. Važno je reći i da se ta praksa neće primenjivati samo na članove Islamske države već na pripadnike svih terorističkih grupa koje se nalaze u spisku Federalne službe bezbednosti. U svakom slučaju, u skorije vreme će sve biti razrađeno i sprovedeno u delo. Inače, mislim da su ove izmene posledica peterburškog terorističkog napada. Bombaš-samoubica, poreklom Kirgiz, bio je građanin Rusije od 2011. godine. On je ruski pasoš dobio po pojednostavljenoj proceduri, na osnovu oca, koji je takođe nešto ranije dobio rusko državljanstvo. Očigledno je da je ovaj slučaj podstakao ne samo kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva, već i našeg“, kaže za Sputnjik Dmitrij Jefimov, član ekspertskog saveta komiteta moskovske Državne dume za bezbednost.
Koliko je migranata-ekstremista u poslednjih nekoliko godina dobilo ruski pasoš vlasti ne otkrivaju, ali je Putin ocenio da se trenutno u Siriji bori oko 4.500 ruskih građana.
„Prema različitim procenama, trenutno se oko 20.000 militanata iz inostranstva bori u Siriji. Od njih je skoro 10.000 iz zemalja ZND, a nešto manje od polovine iz Rusije“, rekao je Putin.
Zakoni, koji omogućavaju oduzimanje državljanstva teroristima već su na snazi u Uzbekistanu i Tadžikistanu, a nacrt zakona sprema se i u Kazahstanu.
Predsednik te zemlje Nursultan Nazarbajev je oduzimanje državljanstva teroristima nazvao „neophodnom merom“.
„Po kazahstanskom zakonodavstvu, ako je građanin te države otišao i učestvovao u takvim terorističkim organizacijama, on ne može da se vrati nazad u svoju zemlju, njemu se oduzima državljanstvo. I to je mera koja je neophodna“, rekao je Nazarbajev.
Prema njegovim rečima, u redovima DAEŠ-a bori se oko 500-600 Kazahstanaca. Nazarbajev je rekao da preventivne mere nisu dale rezultata, pa je zbog toga država rešila da za teroriste zatvori granice i oduzme im pasoše.
„I oni treba da znaju pre nego što tamo odu da se u Kazahstan ne mogu vratiti i da će biti lišeni državljanstva“, dodao je on.
Nazarbajev je 10. aprila potpisao zakon o izmenama i dopunama Ustava Kazahstana, koji omogućava oduzimanje državljanstva po odluci suda za terorizam, a takođe i za pričinjavanje teške štete vitalnim interesima Kazahstana.
Oduzimanje državljanstva u slučaju terorizma moguće je i u Francuskoj, Velikoj Britaniji, SAD, Grčkoj, Austriji, Bahreinu, Kuvajtu, Izraelu i nizu drugih zemalja.
Analitičari smatraju da je sagledavanje tuđeg iskustva dragoceno, ali da bi Rusija trebalo da ima individualni pristup ovom problemu.
„Mislim da bi trebalo uzeti u obzir evropsko iskustvo, a pre svega američko, jer oni dosta dobro kontrolišu, tačnije ograničavaju priliv imigranata orijentisanih na radikalni islamizam, iako se propusti takođe dešavaju. Na primer, postoje veoma oštri zakoni prema teroristima i u Južnoj Koreji. Ipak mislim da bi Rusija trebalo da ima individualni pristup“, zaključio je Jefimov.
