Sultan Erdogan ili sledi veliki preokret?

Time je razlika između glasova pristalica i protivnika ustavnih promena smanjen na manje od tri odsto.

Glasovi „protiv“ preovlađuju u tri najveća grada, Istanbulu, Ankari i Izmiru, kao i na jugoistoku, gde većinu stanovništva čine Kurdi.

Istanbul čini gotovo petinu čitavog glasačkog tela Turske.

​Nakon prebrojavanja, broj pristalica predsedničkog sistema je smanjen. Izlaznost na referendumu je oko 84 odsto.

Sa druge strane, zamenik predsednika glavne opozicione Narodno-republikanske partije Turske Erdal Aksjunger rekao je da se turske vlasti bave manipulacijama prilikom brojanja glasova na ustavnom referendumu.

„Manipuliše se rezultatima. Prema podacima naših posmatrača, pobeđuju protivnici predsedničkog sistema. Takve rezultate dobijamo iz mnogih provincija. Hajde da branimo naš izbor. Pobeđuje ’ne‘“, prenosi televizija NTV Aksjungerovu izjavu.

​​Referendum je inicirao aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. Uzimajući u obzir rezultate glasanja, on bi mogao da vlada zemljom do 2029. godine. Godine 2019. biće održani redovni predsednički izbori. Mandat predsednika traje pet godina, a jedna osoba ima pravo da obavlja ovu funkciju dva uzastopna mandata. Trenutni Erdoganov mandat biće anuliran zbog promene u zakonodavstvu.

U skladu sa reformama, u Turskoj se ukida mesto premijera. Predsednik ima pravo da imenuje ministre i skoro sve sudije Ustavnog suda, raspusti parlament i uvede vanredno stanje.

Erdogan je na vlasti u Turskoj od 2003. godine, kada je postao premijer. Od 2014. godine je predsednik zemlje.