Na vlasti je 86 dana, a predsednik izgleda da se odmiče od svoje doktrine „Amerika prvo“ koju je promovisao u kampanji u želji da se SAD povuku sa svetske pozornice, navodi se u tekstu Elize Labot.
„Ali, nedavno Trampovo korišćenje vojnih snaga u Siriji i Avganistanu govori o mogućoj evoluciji u njegovom mišljenju“, piše ona.
I dok, s jedne strane, njegove akcije povećavaju zabrinutost, drugi smatraju da je ovo Trampovu Belu kuću samo približilo tradicionalnoj američkoj spoljnoj politici.
„Veoma je rano da kažemo da vidimo doktrinu, mislim da je nijedan predsednik nije imao u ovom trenutku, ali sigurno je da vidimo više vojne sile“, rekao je Beri Pavel, potpredsednik Atlantskog saveta.
Otkad je postao predsednik, Tramp je 29. januara odobrio napad na Al Kaidu u Jemenu u kome je poginuo jedan američki marinac, ranjeno troje i ubijeno više od 20 civila. Poslao je stotine dodatnih trupa da se bore protiv DAEŠ-a (tzv. Islamske države), a ove nedelje je Tramp američkoj komandi u Africi dao veća ovlašćenja u Somaliji u borbi protiv El Šababa.
Pošto je sirijski režim navodno 4. aprila izveo napad hemijskim oružjem, Tramp je naredio udare „tomahavk“ raketama, a potom je u četvrtak bačena „majka svih bombi“ na Avganistan. Iako Tramp nije direktno naredio bacanje ove bombe, rekao je da je dozvolio vojsci da preduzme sve neophodne mere.
„Predsednik Tramp je dao ovlašćenja vojsci da napada, i ona to radi. Mislim da to šalje poruku svetu — Amerika se vratila“, naveo je penzionisani pukovnik Piter Mansur, koji je služio u Iraku.
Trampova odluka da napadne Siriju „zapanjila je Rusiju, kao i, sigurno, Kinu i Severnu Koreju“, kaže Pavel.
Upitan da li su napadi poslali poruku Severnoj Koreji, Tramp je naveo da ne zna, ali i dodao: „Nema razlike i da jeste. Severna Koreja je problem. Problem za koji će se pobrinuti“.
Severna Koreja, koja je proslavila veliki praznik — Dan sunca, žalila se na Trampovu politiku koja je „mnogo agresivnija“.
„Mislim da je Tramp preneo mnogo ovlašćenja na vojsku, veliki broj odluka sveo se na vojsku, a on je veoma srećan da preuzme zasluge za to kada stvari pođu dobro. Ja se pitam šta će biti kada stvari ne budu dobre, kao što se, nažalost, sa vojskom često dešava“, naveo je Derek Čolet, bivši asistent Ministarstva odbrane SAD.
Izvor: Tanjug, B92
