Srpsku delegaciju predvodiće ministar odbrane Zoran Đorđević, potvrdili su Sputnjiku u Ministarstvu odbrane Srbije.
Rusko ministarstvo ovaj događaj upoređuje sa Minhenskom konferencijom o bezbednosti, a planirano je da se razmotre pitanja međunarodnog terorizma i radikalizma u regionima Bliskog istoka, Severne Afrike i Centralne Azije, kao i pitanja bezbednosti u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu.
Takođe, razgovaraće se o ulozi vojnih snaga u međunarodnim odnosima i različitim pristupima rešavanja konflikta.
Zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin je rekao da je Moskovska konferencija o međunarodnoj bezbednosti diskusija ne samo političara, eksperata i naučnika, već i stručan razgovor vojske, koja „dobro razume cenu međunarodne bezbednosti“.
On je istakao da je Moskva spremna da razmotri sve tačke gledišta, uključujući i protivnike, a da cilj konferencije „nije razmena optužbi“, već pokušaj da se zajedničkim snagama nađu načini za izlazak iz trenutne krizne situacije u oblasti međunarodne bezbednosti.
Fomin je takođe naglasio i da je ovaj forum mesto na kojem učesnici mogu otvoreno i iskreno da razgovaraju o svim nagomilanim problemima i izrazio je nadu da će šefovi međunarodnih struktura izložiti svoje gledište i predložiti rešenja o jačanju međunarodne i regionalne bezbednosti.
Prema njegovim rečima, nespremnost zapadnih zemalja da se pridruže naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma otežava borbu protiv ove pretnje.
„Umesto da se ujedine napori u borbi protiv zla, među kojima je glavno zlo — terorizam, zapadne zemlje stvaraju nove linija razdvajanja i sheme odvraćanja „nepodobnih“ država", dodao je on.
Rusko Ministarstvo odbrane je na ovu konferenciju pozvalo rukovodstvo NATO-a, konkretno šefa vojnog komiteta Alijanse generala Petra Pavela, ali potvrda o njegovom učešću nije stigla.
Za sada je izvesno da će NATO predstavljati predstavnik misije za vezu Alijanse u Moskvi Antonio Sandri, kojem je ponuđeno da na forumu govori, ali je pukovnik rekao da „ne planira da nastupi“.
„Ova konferencija se održava u veoma važnom momentu, jer je sve bliže trenutak kada moramo da odlučimo o sudbini Osnivačkog akta Rusija–NATO. Želim da vas podsetim da je on potpisan 1997. i da se automatski produžava na svakih deset godina, ukoliko strane nemaju pritužbi. Međutim, NATO je 2014. godine poručio da je spreman da ga ponovo razmotre, a Poljska je uložila veto na njegovo automatsko produžavanje. U Minhenu nije bilo nikakvih dogovora o tome da li će on ostati na snazi i posle 27. maja. Dakle, mislim da će to biti jedna od tema ove konferencije“, kaže Aleksej Fenenko, viši naučni saradnik Instituta za probleme međunarodne bezbednosti Ruske akademije nauka.
Ukrajina, međutim, nije pozvana da učestvuje na konferenciji.
Rusko Ministarstvo odbrane je objasnilo da između Rusije i Ukrajine u oblasti bezbednosti „zaista postoji širok spektar složenih pitanja, pre svega u bilateralnim odnosima“, ali da su u osnovi oni povezani sa pitanjima bezbednosti na teritoriji Ukrajine i pograničnim oblastima sa Rusijom, a da se o tim pitanjima „aktivno diskutuje u Minsku, OEBS-u i Ujedinjenim nacijama“.
„Mislim da Ukrajina nije pozvana zbog toga što Kijev otvoreno govori da sa Rusijom nema nikakvog razgovora bez pokretanja pitanja o Krimu i da nikakve druge razgovore ne želi da vodi i po mom mišljenju i zbog toga jer Rusija ne smatra Ukrajinu punopravnim subjektom evropskog bezbednosnog sistema, nego kao objekat suparništva velikih sila. Osim toga, treba pomenuti da Ukrajina Rusiju smatra neprijateljskom zemljom i to se, naravno, uzima u obzir“, kaže Fenenko.
Svoje učešće na konferenciji su potvrdili generalni sekretari OEBS-a, potpredsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, visoki predstavnici UN, ŠOS-a, ZND, i Lige arapskih država, kao i predstavnici Ministarstava odbrane i eksperti iz Evrope, SAD, Bliskog istoka, Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Na forumu će govoriti i ministar odbrane RF Sergej Šojgu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i sekretar Saveta bezbednosti RF Nikolaj Patrušev.
Na jednom od plenarnih sednica izveštaj će predstaviti i načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov.
„Svakako da će tema biti međunarodni terorizam i saradnja na tom planu, ali posle Sirije ne mogu da kažem da vodimo neku zajedničku borbu protiv terorizma. Po mom mišljenju, Sirija je sačuvala ideju da vodimo zajedničku borbu, a realno smo još u jesen 2015. godine shvatili da mi nismo nikakvi partneri. Zbog toga će, kao što sam već rekao, glavna tema biti Osnivački akt Rusija–NATO i njegova sudbina. I ovde postoje tri scenarija. Prva opcija je da ga produžimo, nakon što ubedimo Poljsku. Druga je negativna — ostaćemo bez ikakvih pravila igre u baltičko-crnomorskom regionu. Treća opcija je da se sa Osnivačkog akta pređe na nešto novo. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je aprilu 2015. godine predlagalo novi format — protokol o neutralnom statusu četiri države: Finske, Ukrajine, Moldavije i Gruzije. Ali to nije prihvaćeno“, zaključio je Fenenko.
Očekuje se da će na konferenciji učestvovati više od 700 stručnjaka za međunarodnu bezbednost, od kojih su 500 iz inostranstva.
Moskovska konferencija o međunarodnoj bezbednosti ima šestogodišnji staž. Primetno je da ona svake godine okuplja sve veći broj gostiju i često je upoređuju sa takvim platformama kao što su Minhenska bezbednosna konferencija ili Forum o bezbednosti u Aziji „Šangri la dijalog".
Za ovaj događaj, po pravilu, vlada i veliko interesovanje medija. Prošlogodišnji forum pratilo je trista novinara iz 24 zemlje sveta.
