Retko se osmehivao, kratko je odgovarao na novinarska pitanja, za razliku od Lavrova koji je davao ekstenzivne i iscrpne odgovore, koji su povremeno poprimali ton lekcije učitelja učeniku: „Evo ovako to rade diplomate“. Jasno se videlo da Tilerson nije na svom terenu, nije „u svojim cipelama“, ili ako i jeste u svojim, onda su nove i žuljaju ga.
Bio je to kraj za njega dugog dana u kojem je skoro pet sati razgovarao sa Lavrovom i još dobra dva sata sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Dan je počeo „hladnim tušem“ od ruskog kolege koji je razvejao sve dileme ko je tu gazda. Još jedan onakav udar na Siriju ne sme da se ponovi, besmisleno je terati Rusiju da bira ili-ili, poručio je Lavrov. Ništa mučnija za Tilersona nije bila i neizvesnost hoće li doživeti fijasko i otići iz Moskve, a da ne vidi Putina. Čoveka iz čijih je ruku 2013. godine dobio orden prijateljstva kao šef „Ekson mobajla“.
Intriga je trajala do šest sati po moskovskom vremenu kada je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov saopštio da je sastanak u toku. A o tome da se on održava iza zatvorenih vrata novinari su saznali od kelnera u bifeu Kremlja. Nije objavljena čak ni protokolarna fotografija sastanka, a o čemu je bilo reči šturo je saopštio Peskov. Razgovor je, kaže, bio konstruktivan, ali je rano govoriti o pomaku u bilateralnim odnosima. Ruski predsednik je, kako je naveo Peskov, govorio o razlozima koji su doveli bilateralne odnose u tako jadno stanje i analizirao krizu, rekavši da računa da će preko Tilersona ta analiza stići do Trampa.
Detaljno se razmatralo sirijsko pitanje i, kako je rekao pres-sekretar Kremlja, Putin je izložio situaciju i perspektive njenog razvoja onako kako je Rusija vidi. U celini, činjenica da američko rukovodstvo shvata potrebu da se održi dijalog da bi se našao izlaz iz nastale situacije može se nazvati konstruktivnom. Kako je dodao, tema Ukrajine bila je razmatrana „u crticama“, a uopšte nije bilo reči o mogućem susretu Putina i Trampa, iako se ranije pretpostavljalo da je poseta Tilersona vezana za pripremu sastanka na vrhu.
Ipak, činjenica da je Tilerson posetio Moskvu i to neposredno posle američkih udara na Siriju sama po sebi je pozitivan signal — ako ništa drugo, dve strane su mogle da pogledaju jedna drugoj u oči i makar okvirno konstatuju koji su problemi i imaju li ikakvih dodirnih tačaka. A to što ga je primio i Putin uliva nadu da će rusko-američki odnosi, pošto su dotakli dno, krenuti uzlaznom linijom makar milimetarskim, puževim koracima.
Tome u prilog govori i ocena Lavrova, koji je na pres-konferenciji rekao da veruje da mnogi sati koje je proveo sa Tilersonom, kao i oni koje su njih dvojica proveli sa predsednikom Rusije, nisu prošli uzalud. Tilerson je sa svoje strane konstatovao da se bolje razumeju i rekao da se nada da će kontakti biti nastavljeni, kako između njih dvojice, tako i na drugim nivoima. Ocenio je da dve ključne nuklearne države ne treba da imaju tako loše odnose i da je neophodno vaspostaviti poverenje.
Ohrabruje i što je Lavrov tokom pres-konferencije sagovornika zvao Reks, kao i njegova konstatacija da ne smatra da su dve strane beskrajno udaljene kad je reč o mnogim međunarodnim pitanjima, što se tiče i Sirije i Ukrajine.
Onima koji su spekulisali da Tilerson sa sastanka šefova diplomatija G7 u Italiji u Moskvu nosi ultimatume i pretnje, odgovorio je on sam: „Nije razmatrano pitanje sankcija“. Lavrov ga je dopunio: „Tilerson nije pretio sankcijama niti bilo čime“. Objasnio je američkom gostu i zašto je važna istorija i zašto se bez prošlosti ne može govoriti o budućnosti.
„Videli smo kako se završava opsednutost smenom diktatora, ne mogu da se setim da je to ikad išlo kao po loju.“
Rusija, naglasio je ruski ministar, ne stavlja akcenat na neku ličnost, nego na to da se sedne i da se razgovara. Dijalog u Siriji treba da bude inkluzivan, a sudbinu zemlje treba da odrede sami Sirijci — nije najvažnije ukloniti neku ličnost, nego se dogovoriti kako će biti uređena država na način da sve nacionalne i verske grupe mogu da se osećaju sigurno.
Čim takav konsenzus bude postignut pitanje sudbine pojedinih ličnosti će se rešavati daleko efikasnije i bez ikakvih tragičnih posledica za državu i narod.
Ipak, uprkos tome što tokom Tilersonove posete nije ostvaren veći prodor u odnosima Moskve i Vašingtona, ne treba potcenjivati ono što je dogovoreno — da se formira komisija koja će temeljno istražiti incident sa korišćenjem hemijskog oružja u Siriji, da se obnovi crvena linija između Ministarstva odbrane Rusije i Pentagona prekinuta 8. aprila, da se aktiviraju kanali dijaloga o Siriji i Ukrajini i da se realizuje Minski sporazum. Potvrđena je i namera da se ulože zajednički napori u borbi protiv terorizma, a stavovi su bili najbliži po pitanju Severne Koreje — sprovesti rezolucije SB UN, a denuklearizaciju Pjongjanga vršiti isključivo diplomatskim putem.
