Visoki Dečani opet su na udaru. Ovoga puta, društvo albanskih istoričara „Ali Hadri“ iz Dečana najavilo je blokadu prilaza manastiru, ukoliko do 21. aprila kosovska vlada ne proglasi imovinu kompanija „Apiko“ i „Ilirija“ „posebnim nacionalnim blagom“. „Imanje“ ta dva preduzeća pripada u stvari manastiru Visoki Dečani, i to odlukom najviših sudskih instanci na Kosovu.
Sa ovom odlukom u startu se nije složila ni lokalna samouprava, koja je u vlasti stranke Ramuša Haradinaja, a indikativno je i što je ovo albansko istorijsko društvo blokadu najavilo samo nekoliko dana pošto je Daut Haradinaj, brat Ramuša Hardinaja koji je uhapšen u Francuskoj, zapretio da nijedan Srbin neće ostati na Kosovu ukoliko Ramuš bude izručen Srbiji.
U proglasu društva istoričara, osim ovog ultimatuma, preti se i eskalacijom bezbednosne situacije.
„Ukoliko dođe do eskalacije, ona neće biti naša odgovornost“, poručili su iz ovog albanskog društva.
Živojin Rakočević, publicista sa Kosova i Metohije, za Sputnjik podseća da su teška dečanska borba za imovinska prava koja imaju od sredine 14. veka simbol i vrh diskriminatorskog odnosa koji se već decenijama sistemski sprovodi.
„Kada je najavljena blokada u pitanju, radi se pretvaranju geta u klasičan zatvor, jer blokadu živimo u svim segmentima, i sa svim ograničenjima — od oranja na polju do prava na život u gradovima“, kaže Rakočević.
Iz Visokih Dečana nismo dobili odgovor na novonastalu situaciju, ali ni iz državnih institucija, pa se postavlja pitanje na koga Visoki Dečani i njihovo monaštvo mogu 21. ovog meseca da računaju ako Albanci krenu na njih.
Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava sa Univerziteta u Mitrovici, objašnjava da ovakva najava samo pokazuje šta bi se desilo da kada bi takozvana država Kosovo bila primljena u Unesko. Adresa koja je po međunarodnom pravu zadužena za bezbednost Dečana je — Kfor. Ali…
„Ako oni ovo rade dok je Srbija preko Uneska za naše manastire nadležna formalno, kao i Kfor prema Rezoluciji 1244, to samo pokazuje šta bi značilo izbacivanje Rezolucije 1244 iz briselskih pregovora. Sa pravne tačke gledišta, mislim da naša vlast greši kada olako daje legitimitet vlastima u Prištini“, smatra on.
Naš sagovornik upozorava da je veoma moguće da je ovo povezano sa iživljavanjem klana „Haradinaj“ zbog svega što se dešava sa njihovim liderom.
„Naravno, Kfor je nadležan, ali preko Rezolucije 1244 a nje nema u briselskom sporazumu koji je međunarodni ugovor jer ga tako doživljavaju dve strane potpisnice, a to su Priština i EU. To što mi taj sporazum tumačimo kao politički sporazum, to je naš problem. U međunarodnom pravu se računa većina potpisnica, a u ovom slučaju su to Brisel i EU“, objašnjava Mirović.
Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada — čini 55 hektara zemlje. Vraćena 24 hektara regularno su ubeležena u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je činila sve da bi je osporila. Tadašnje međunarodne institucije su zauzele jasan stav da se ovo pitanje ne može rešavati na lokalnom sudu, već na Vrhovnom sudu Kosova. Od 2008. proces i jeste u nadležnosti Vrhovnog suda, sve do nedavne odluke Apelacionog veća Posebne komore ovog suda, a mogući epilog ove priče može biti oduzimanje 24 hektara od manastira, što je 50 odsto manastirske zemlje.
Godine 2016, kada je kosovski sud doneo odluku o vraćanju zemljišta Manastiru Visoki Dečani, Albanci su održali masovne proteste, a ova odluka posebno teško je pala gradonačelniku Dečana Rasimu Seljmanaju, koji je izjavio je da je odluka „nepravedna i politički motivisana“, kao i da će uložiti žalbu. Godinu dana ranije, prvi put otkad manastir postoji, u Visoke Dečane vernici nisu mogli da dođu, jer je nekoliko stotina demonstranata, koje je predvodio Škodaj Imeraj iz Udruženja istoričara Kosova, protestovalo na prilazu Dečanima, tražeći da se poništi odluka Ustavnog suda Kosova o povraćaju imovine manastiru. Organizator protesta okupljenima je nekoliko puta ponovio da je iguman Visokih Dečana Sava Janjić ultranacionalista i da se protesti neće završiti, ali i da sa igumanom Janjićem neće razgovarati.
