Svako ko uoči sumnjivo ponašanje može da prenese informaciju vlastima preko specijalne telefonske linije, poštom ili lično u pekinškoj upravi. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na državne službenike, koji možda mogu biti potkupljeni od strane inostranih lica koji žele da se domognu kineskih državnih tajni — stoji u dokumentu „Pravilnik o nagrađivanju građana za dojave o špijunskoj delatnosti“ koji je objavljen 10. aprila.
U komentarima koji su objavljeni uz dokument takođe stoji da su sa produbljivanjem državnih reformi i otvaranjem Kine, strane obaveštajne službe i druge neprijateljske snage dobile više mogućnosti da se bave špijunskom delatnošću. Uz to se dodaje da se „razmere i učestalost takvih delatnosti povećavaju, a da su metode sve perfidnije“. U dokumentu se ističe da je Peking kao prestonica postao glavna meta delatnosti inostranih špijuna.
Kineske vlasti u poslednje vreme sve više pažnje poklanjaju radu usmerenom na otkrivanje i neutralisanje inostranih obaveštajnih kanala. Ovaj posao ima svoje karakteristike, koje se značajno razlikuju od sličnih kontraobaveštajnih mera iz prošlosti.
Prvo, stvara se veoma razvijena zakonska osnova kojom se reguliše delovanje ovih službi. A drugo, kao sredstvo suzbijanja uticaja inostranih obaveštajnih službi danas se u Kini sve više masovno koriste mediji, čime se radi na ciljanom formiranju stavova građana i javnog mnjenja.
Tako su prošle godine kineski mediji naširoko pisali o Huang Ju, radniku jednog tajnog preduzeća od velikog državnog značaja, koji je poverljive informacije za novac odavao obaveštajnoj službi neimenovane države. Nije bilo precizirano kada je ovom radniku bilo suđeno, niti kakav je bio tok tog procesa, ali se mnogo pisalo o crtama karaktera koje su Huang Jua navele da postane izdajica.
Informacije o špijunaži protiv Kine su povremeno objavljivane i ranije, ali su u poređenju sa onim kako to danas izgleda, bile mnogo kraće. Verovatno su kineske vlasti došle do zaključka da je narušavanje pravila od strane samih građana dostiglo zabrinjavajući nivo, pa sad pokušavaju očigledno vrlo surovima kaznama i opštenacionalnim propagandnim kampanja da uspostave jaku disciplinu.
Na državnom nivou je dakle rešeno da se što je moguće veći broj građana angažuje u antišpijunskoj delatnosti. Analitičari ukazuju i na „slučajnost“ da je ovaj dokument objavljen svega nekoliko dana nakon što je američka službenica Stejt departmenta optužena da je kontaktirala kineske obaveštajne službe. Da li onda znači da je ovo nova runda špijunskog rata između dve države?
