Globalnu proveru će obavljati nekoliko specijalizovanih kompanija, a projektu može da se priključi bilo koji list ili portal koji će kao takav biti algoritamski označen kao merodavan izvor informacije. Za sada su na spisku onih koji žele da učestvuju u okviru novog servisa Bi-Bi-Si, Gardijan, Njujork tajms i još 111 kompanija.
Suština onlajn provere informacija i vesti se sastoji u tome da će nakon unošenja ključnih reči „Gugl“ pored svih objavljenih rezultata postavljati i napomenu da je tekst proveren, uz odgovarajući komentar.
Međutim, renomirani psiholog Robert Epstajn, viši naučni saradnik Američkog instituta za bihevioralne studije i tehnologije, za Sputnjik objašnjava da pokušaji „Gugla“ i nekih društvenih mreža da potisnu lažne vesti može imati više štete nego koristi.
„Nedavno sam prisustvovao jednom predavanju — radionici o lažnim vestima, koja je bila održana na jednoj prestižnoj obrazovnoj ustanovi u SAD. Apsurd je bio na kraju radnog dana, kada čelnici ’Gugla‘, ’Majkrosofta, ’Njujork tajmsa‘ i još nekih renomiranih kompanija i listova čak nisu mogli ni da postignu jedinstven stav o tome šta je uopšte ’lažna vest‘“, čudi se Epstajn.
Pa ipak, „Gugl“ veruje da će ovaj servis doneti očigledne prednosti korisnicima. Takođe, da bi izbegli optužbe da se radi o subjektivnim procenama, kompanija saopštava da će različiti izvori davati ocenu neke vesti ili objave. Polazi se od pretpostavke da će diferencijacija stavova različitih izvora pomoći da se konačno dobije jasnija slika o nekoj vesti koju „Gugl“ bude predlagao korisnicima kao rezultat pretrage.
Sistem provere činjenica na Zapadu je prvenstveno predstavljen kao analiza izjava političara, konkretno tokom izborne kampanje, putem upoređivanja sa postojećim činjenicama ili prethodno izrečenim od strane tih konkretnih političara.
Psiholog Robert Epstajn smatra da je nova usluga „Gugla“ samo način da se „zamažu oči“ korisnicima. Zapravo je, smatra on, mnogo opasnije ono što „Gugl“ i mnogi drugi pretraživači, kao i društvene mreže rade već godinama, a to je pristrasno rangiranje pretrage.
Američki psiholog za Sputnjik objašnjava da reklamiranje proizvoda koje „Gugl“ „slučajno“ nudi, kao i pristrasno rangiranje određenih rezultata pretrage, predstavlja uticaj na ljudsku podsvest kakvog do sada nije bilo u istoriji.
Epstajn dodaje da ovo pristrasno rangiranje pretrage može imati neslućeni uticaj na mišljenje ljudi, na odluke u vezi kupovine, ali i glasanja na izborima i dodaje da je ovaj tip uticaja čak popuno neuporediv sa efektom lažnih vesti.
Ono što najviše brine, ističe Epstajn, to je što ljudi nisu ni svesni da neko utiče na njihovu podsvest i proces donošenja odluka.
A što se tiče novog servisa „Gugla“, provera vesti i informacija aktivna je svega nekoliko dana i zato se još uvek ne može oceniti njena efikasnost. Ali, po običaju, kompanija je optimistična i čvrsto veruje u pozitivan razvoj ove usluge.