Tada je američka vojska izvela snažan napad na sirijsku vazduhoplovnu bazu lansiranjem 59 krstarećih raketa „tomahavk“. Rakete su lansirane sa dva broda američke mornarice koji se nalaze u Sredozemnom moru.
Prema Trampovim rečima, ovi postupci bili su odgovor na upotrebu hemijskog oružja sirijskih snaga predsednika Bašara el Asada u provinciji Idlib.
Da li je tamo zaista upotrebljeno hemijsko oružje, zasad je nemoguće reći sa sigurnošću. Samo temeljnom i nezavisnom istragom mogu da se ustanove detalji i pronađu oni koji su odgovorni za smrt ljudi koji su izloženi otrovnim materijama. Nije poznato da li će istraga biti sprovedena ili ne.
Zato je već sad sasvim sigurno nešto drugo: zbog efektnih (ali ne i naročito efikasnih) akcija SAD, mirovni proces u Siriji prekinut je na neodređeno vreme. Štaviše, budući da su u Siriji prisutne ruska vojska i vojna tehnika, uključujući i protivavionske raketne sisteme S-300 i S-400, posledice američkog napada mogle su zaista da budu fatalne. Slučajno oštećenje ruskog aviona tokom američkog napada, razaranje jednog ili više „tomahavka“ ruskim sistemima protivvazdušne odbrane ili slučajna pogibija ruskih vojnika — sve je to moglo da bude povod za pravi veliki rat između najjačih protivnika.
Koliko su opasni najnoviji događaji u Siriji nije očigledno samo vojnim stručnjacima i političarima. Dah predstojećeg rata osetili su i oni čija aktivnost gotovo da nema veze sa ratnim veštinama.
„Berzanski analitičari imaju dobar pokazatelj koji signalizira da dolazi do rasta geopolitičkih tenzija u svetu“, kaže potpredsednik kompanije „Zlatni monetarni dom“ Aleksej Vjazovski. To je odnos cena zlata i srebra. U starom Rimu, za jednu jedinicu zlata davali su 12 jedinica srebra, na početku pojave SAD odnos je bio fiksiran na nivou 1:15, u 20. vek smo ušli sa koeficijentom 1:50“.
To znači da za jednu uncu zlata (31 g) može da se kupi 50 unci srebra. To je prosečna vrednost koja se narušava tokom perioda geopolitičkih potresa. Tako je na početku Drugog svetskog rata, kada je Hitler izvršio invaziju na Poljsku, odnos zlata i srebra dostigao 1 prema 98. U januaru 1991. godine, po izbijanju prvog Zalivskog rata, ponovo je došao do 1 prema 100, što je dvostruko više nego obično.
„I evo, lansirano je 59 ’tomahavka‘ na sirijski aerodrom Šairat u provinciji Homs u zapadnoj Siriji. Same američke vlasti priznaju da su na tom aerodromu mogli da se nalaze ruski vojnici. Ali, čak i da nisu, takav napad u oblasti gde se nalaze ruski raketni sistemi S-300 i S-400 je krajnje opasna mera. Sve to nije moglo da ne utiče na indeks zlata i srebra, koji je skočio na odnos 1:63. Kurs zlata probio je godišnji maksimum i dostigao nivo od 1.264 dolara po unci i otvorio put za dostizanje psihološki važnog obeležja od 1.300 dolara po unci. Prvi Trampov rat (iako ga u Beloj kući nazivaju jednokratnom akcijom) vraća interesovanje globalnih investitora za tržište plemenitih metala“, ističe Vjazovski.
Savremena međunarodna tržišta, uključujući i tržište plemenitih metala, mogu da se uporede sa kolektivnim umom, kada je reakcija na dešavanja odraz mišljenja i procena desetine hiljada finansijskih analitičara, trgovaca i drugih berzanskih radnika.
Reakcija tržišta plemenitih metala na američki napad u Siriji može da svedoči o pojavi najvišeg nivoa opasnosti koji preti ne samo trenutnom nivou cena i kursa već i životima miliona ljudi.
