Tim pre što su im interesi u vezi s nastavkom globalizacije svetske ekonomije, odnosno povratkom na protekcionizam poprilično suprotstavljeni.
Ali ovo nije takvo vreme. Usred sastanka s kineskim predsednikom — inače, njihovog prvog susreta, koji bi mogao da odredi i budući ton odnosa dvojice predsednika — u noći između četvrtka i petka, Tramp je komandovao američkim napadom na vojsku Sirije, zbog njenog tobožnjeg napada hemijskim oružjem na džihadiste s kojima ratuje već šestu godinu.
Da li je ovom agresijom na Siriju Tramp i definitivno porušio nade sveg pristojnog sveta da će Amerika konačno odustati od svoje agresivne, intervencionističke politike? Da li je tim nenajavljenim napadom usred samita uvredio svog gosta iz Kine? Da li je napadom na Siriju američki predsednik pripretio i Severnoj Koreji, ali i Kini? I da li to znači da se i definitivno neće ostvariti nade američkih geostratega o stvaranju svojevrsne američko-kineske alijanse usmerene protiv Rusije?
Ovo su bile teme o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik naših medija iz Pekinga, i glavni urednik časopisa „Geopolitika“ Slobodan Erić.
„Ključno je pitanje da li ovaj napad na Siriju predstavlja odluku Amerike da se odlučnije umeša u sukobe na Bliskom istoku, ili je reč o potezu koji je namenjen za unutrašnju upotrebu, s ciljem da se oslabi pritisak globalističkih krugova na samog Trampa“, kaže Slobodan Erić, pojašnjavajući da bi „ovonedeljno povlačenje Stivena Benona (glavnog Trampovog stratega i glavnog zagovornika raskida s agresivnom spoljnom politikom SAD) iz Saveta za nacionalnu bezbednost moglo da znači da je Tramp zapravo podlegao pritiscima globalističkog establišmenta, jer je time eliminisana jedna vrsta prepreke za ovu vrstu intervencionizma“.
Trampova odluka da napad na Siriju naredi u vreme sastanka sa Si Đinpingom protumačena je kao uvredljiva za gosta. Bi-Bi-Sijeva urednica za Kinu Keri Grejsi ocenila je, primera radi, da će se zbog napada na Siriju baš u ovom trenutku Kina osetiti „zastrašenom, posramljenom i pomalo ljutom“, na sličan način i osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž govori o svesnoj „američkoj odluci da ponizija Sija, koja će imati ozbiljne posledice“.
„Jako je neobično da, kada u gostima imate visokog gosta, koga pritom primate u svojoj privatnoj rezidenciji, započinjete vojne operacije u drugom delu sveta, i to vojne operacije za koje se zna da ih Kina ne odobrava“, komentariše Milorad Denda, objašnjavajući da je kineska reakcija na američku agresiju na Siriju bila relativno suzdržana zbog nezgodne situacije u kojoj se našao predsednik Kine, „ali su jasno stavili do znanja da ovu intervenciju ne odobravaju“.
Američki zvaničnici ovih dana daju poprilično ratoborne izjave i u vezi sa Severnom Korejom. Tramp je „Fajnenšel tajmsu“ u nedelju rekao: „Ako Kina neće da reši problem Severne Koreje, mi ćemo“. Državni sekretar Reks Tilerson upozorio je da je moguća i upotreba vojne sile protiv Severne Koreje, a penzionisani general Džek Kin, kome je Tramp nudio mesto sekretara za odbranu, rekao je da udar na Siriju predstavlja i snažnu poruku Severnoj Koreji…
„Amerika je ovim napadom na Siriju, u vreme susreta Trampa i Si Đinpinga, želela da uputi poruku Kini, ona želi da je iskoristi za obuzdavanje Severne Koreje“, smatra Slobodan Erić.
S druge strane, „Kejto institut“ iz Vašingtona u svojoj analizi ocenjuje da Kina zbog svojih geostrateških interesa ne može da dozvoli propast Severne Koreje, a „Global tajms“, list blizak zvaničnom Pekingu, u redakcijskom uvodniku govori da će Kina braniti bezbednost i stabilnost na svom severoistoku „po svaku cenu“.
„Napad na sirijske trupe predstavlja se u zapadnoj javnosti kao neka vrsta upozorenja Severnoj Koreji. Ali situacija je znatno drugačija“, objašnjava Milorad Denda. „Reč je o zemlji koja je direktno naslonjena na Kinu, sa kojom ima dugogodišnje odnose i saradnju, i Kina ima interes da Severna Koreja ne postane destabilizovana zemlja, u rasulu… To je crvena linija koju je postavio Peking, iako to ne znači da Kina odobrava jačanje nuklearnih kapaciteta, pogotovo nekontrolisano“.
Burne reakcije u Kini je nedavno izazvalo i postavljanje američkog antiraketnog štita u Južnoj Koreji, opravdano severnokorejskom pretnjom, po modelu po kome su američke rakete, navodno defanzivne, već razmeštene na istoku Evrope, nadomak Rusije.
„Kina, kao i Rusija, s razlogom iskazuje zabrinutost, zato što ti antiraketni štitovi vrlo lako mogu da se pretvore u ofanzivno oružje… Kina, naravno, nema ambiciju da ugrozi Južnu Koreju, ali sa teritorije Južne Koreje Kina može ozbiljno da bude ugrožena“, objašnjava Erić.
Znači li sve to da samit Donalda Trampa i Si Đinpinga, začinjen sirijskom uvredom gostu iz Pekinga, i definitivno neće dovesti do sklapanja strateškog dogovora Kine i SAD koji bi izolovao Rusiju, dogovora kakav inače priželjkuju američki geostratezi poput Zbignjeva Bžežinskog, koji priznaju da Amerika više nije jedina svetska supersila i veruju da osovina Vašington—Peking predstavlja jedini način za suzbijanje rastućeg (geo)političkog uticaja Rusije?
Milorad Denda uveren je da se u Pekingu i ne razmišlja o okretanju od Moskve: „Kinezi su odlučni u stavu da ne može da bude savezništva protiv trećeg, i tu politiku dosledno zastupaju. I oni jako dobro znaju koliko interesa, ne samo ekonomskih već i političkih i geostrateških, imaju u savezništvu s Rusijom. Te odnose oni ni u kom slučaju nisu spremni da žrtvuju zbog bilo kakvih američkih obećanja“.
