„Kada gledate odnos rejtinga političkih partija i ličnosti i stanja u društvu, to vam je kao da idete kod lekara, on vam kaže koliki vam je šećer, a vi morate da znate i zašto je to tako. Međutim, kod nas se uzrok ne gleda. To isto se dešava i sa našim društvom i zbog toga se Demostat trudi da takve stvari pojasni ljudima. Kada smo objavili da neće biti drugog kruga, nas su napali da smo pro-Vučićevi, a mi smo samo bili realni“, kaže Panović za Sputnjik.
Koliko je predsednička kampanja bila fer?
— Aleksandar Vučić je vodio kampanju kao fanatizovani opozicionar sa svim državnim i partijskim resursima. Bila je to kampanja „spržene zemlje“, ostale kandidate je bukvalno obrisao. Čudim se da su ostali kandidati pristali da idu na izbore, a da nije bilo debate na javnom servisu. Pogledajte francusku predsedničku kampanju, oni debatu imaju već u prvom krugu. Srpskim kandidatima je sada kasno da kukaju, kada su dali izboni legitimitet.
Kakve greške su pravili predsednički kandidati i kakva je njihova budućnost?
— Vuk Jeremić je imao disperzivnu kampanju, nije imao jasan cilj. On je kao veoma obrazovan čovek, sa mnogo međunarodnih konakata, radio dobro u UN ali je bio zaštićen — nije prošao kroz srpsko blato, nije prošao „toplog srpskog zeca“. To je sada prošao i možda je neka vrsta inicijacije urađena. Taj njegov rezultat deluje depresivno pogotovo u odnosu na Ljubišu Preletačevića Belog, ali ako pogledate da su ispod njega ostali „teškaši političke scene ’90-ih“ i kada bi njegov rezultat pretvorili u broj poslanika, ima elemenata da Jeremić može da se bavi politikom. Što se Belog tiče, za njega je najbolje da samo forsira koncept, a da ne radi ništa, tako najbolje prolazi. Sa druge strane, ako se on uozbilji, postavlja se pitanje da li je on Beli. To je filozofsko pitanje. On je antipolitika, ali mnogi koji za njega glasaju pokazuju politički stav — prezir prema oficijelnoj političkoj ponudi.
Kakva je sudbina Saše Jankovića i DS-a?
— Janković je ozbiljan, tvrd političar, sa velikim potencijalom. On je u kampanji držao liniju koja je išla od savamalskog slučaja, potenciranja države i nametanja sebe kao jedinog. On je baš u intervjuu Sputnjiku zazvučao kao Koštunica državotvorno, ali je u poslednjem trenutku procedio Srebrenicu kroz zube. Vešto je vodio politiku iako je bio pod velikim pritiskom. Odnos Demokratske stranke mora što pre da se reši. Glupo je da Janković preuzme stranku od Dragana Šutanovca, a pobedu bi morao da kapitalizuje. Ima tu elegantnih rešenja: zašto ne bi recimo postao lider Nove stranke?
Gde su posle ovih izbora stranke koje su glasale za Aleksandra Vučića?
— Svi oni sada postaju naprednjaci. Rasim Ljajić, Ivica Dačić, Bogoljub Karić, Aleksandar Vulin, svi su „oni pomalo naprednjaci“, tu postoji jedno ozbiljno organsko jedinstvo. Jedino se izvan njega drži Vuk Drašković koji se iskreno, u poslednje vreme i ne bavi politikom. Svi su sada ušli u gravitacionu Vučićevu silu da kada bi bili izbori, pitanje je da li bi SPS imao snage da ide samostalno.
Ko će u premijersku fotelju umesto Vučića?
— Pitam se koliko je Ana Brnabić avangardna za ovo društvo. Mislim da bi sa Dušanom Vujovićem, koji liči na Mirka Cvetkovića, mogla da se napravi jedna ekspertizacija Vlade. On ne bi iritirao opoziciju, bavio bi se svojim poslom, ta vlada bi delovala menadžerski, ali bi Vujović bio neubedljiv kada bi trebalo da priča o Kosovu. Kao kandidat se spominje i Ivica Dačić, koji je pokazao visok stepen lojalnosti, ima talenat da sve nezgodne stvari prevede u formu da postanu simpatične.
Koga vidite kao kandidata vladajuće koalicije na izborima za gradonačelnika Beograda i da li bi opozicija mogla da se ujedini oko jednog čoveka?
— Ovi predsednički izbori su pokazali da vladajuća koalicija ne stoji dobro u prestonici, koliko u nekim drugim delovima Srbije. Iako se pominju Selaković i Stefanović, u obzir dolazi i Mali koji je izdržao svašta. Tražiće se neko ko može da parira opoziciji, urbanom Beogradu koji će biti veoma mobilisan. Vučić je nametnuo da je poraz nemoguć ali prvi neuspeh, bilo to u Kosjeriću ili negde drugde, može da bude psihološki veoma nezgodan za mašineriju vladajuće koalicije. Ovi izbori su pokazali da je više kandidata opozicije bila loša stvar i pouka je da za Beograd treba organizovana opozicija koja je u stvari bitka za Srbiju. Mora se promeniti filozofija izbora, Beograd ne treba da bude komunalno pitanje, već je glavna stvar kako simbolički pobediti Vučića. Zamislite samo da Saša Janković bude gradonačelnik i da „Beograd na vodi“ bude u njegovom rejonu.
Posle novog predsednika dobili smo i nove proteste. Da li očekujete da će biti bar deo njihovih zahteva biti ispunjen?
— Mislim da je trebalo da izađu pre izbora i da postave jedan cilj — raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu. Tajming je loš, teško je obarati nekoga kome su čestitali i Istok i Zapad. Sa druge strane, ljudi imaju pravo da demonstriraju, mada su mene i ostale naše kolege poprilično zatekle. Studentski protesti su ciklična stvar i veoma je čudno što ih ovako dugo nije bilo. Što se tiče optužbi da ih finansiraju strane službe ili vlade pojedinih zemalja, mogu da kažem samo da u Srbiji vlada potpuna paranoja.
Kakva slika se protestima šalje u svet?
— Zavisi ko kako gleda i šta očekuje. Ako demonstracije imaju snagu kao što su imale 1996/97, kada je slogan „Beograd je svet“ obišao zemaljski kuglu u najlepšem smislu, onda neće škoditi. Sa druge strane, ako se to pretvori u nešto drugo, ne znam šta će se dogoditi. Država je za sada prema demonstracijama nonšalantna, pitanje je da li će neko stati iza njih i ko bi to bio.
