Odluku o raketnim udarima, koji su zavisno od tipa „tomahavka“ ispaljenih sa razarača u Sredozemnom moru američki budžet mogli da koštaju od 30 do 100 miliona dolara, Tramp je doneo kršeći međunarodno pravo, što je Rusija ocenila kao akt agresije na suverenu zemlju, ali i ne pitajući Kongres.
Džen Psaki, bivša portparolka Stejt departmenta, veruje da je nedavni hemijski napad u sirijskom Idlibu, za koji Vašington tvrdi da su ga izvele sirijske vladine snage, „Trampu otvorio oči za šta je sposoban Bašar el Asad“. Psakijeva kaže da su američki raketni udari bili demonstracija sile i vojne moći, ali pita kakav je Trampov dalji plan i upozorava da je vojna intervencija „kliski put“. Tramp je, navodi ona, delovao bez pravne osnove, ne koordinirajući akcije sa partnerima i saveznicima, ne saopštavajući ništa građanima SAD. Psakijeva postavlja pitanje i ima li američki predsednik diplomatski plan i stav prema kontaktima sa Rusijom, shvata li kakva će biti reakcija Rusija i Irana i da li su napadi deo dugoročne vojne operacije, uključujući kopnenu.
Na ta pitanja zasad nema odgovora, ako se izuzme polurečenica Niki Hejli, američke ambasadorke pri UN, koja je u Savetu bezbednosti natuknula da su Sjedinjene Države spremne da „učine više“ nakon udara u Siriji koji su bili „odmereni akt“.
Jasno je, međutim, da je Tramp neočekivanom odlukom da „očita lekciju“ Asadu, uprkos svim rizicima i minusima, upisao sebi nekoliko pluseva na saldo: pomirenje sa establišmentom, povećanje rejtinga i bolju startnu poziciju u daljem dijalogu sa Rusijom. Naime, Tramp je za akciju „Tomahavk“ uspeo da pridobije podršku kako svojih republikanaca, tako i demokrata. Indikativno je da je, bukvalno par sati pre Trampove naredbe da se gađa Sirija, istu ideju iznela njegova suparnica poražena na izborima Hilari Klinton, koja je u svom prvom intervjuu posle novembarskih izbora rekla da SAD treba da teže većoj konfrontaciji sa Asadom.
„Zaista verujem da treba da izbacimo iz stroja njegove aerodrome i sprečimo da ih koristi da bi gađao nevine ljude i na njih bacao sarin“, rekla je Klintonova.
A republikanski senatori Džon Mekejn i Linzi Grejem ocenili su da je Tramp odlukom da izvrši udare zaslužio podršku Amerikanaca. Trampovu akciju pozdravio je lider demokrata u Senatu Čak Šumer, baš kao i predsednik Predstavničkog doma republikanac Pol Rajan. Tako su se u težnji da oslabe Asadovu vlast i Tramp i establišment obe partije našli na istoj strani, a američki predsednik, koji je svojim kontroverznim odlukama već na početku mandata polarizovao javnost, konačno je povukao potez koji će mu makar donekle popraviti rejting.
Istovremeno, dok kritičari podsećaju da je Tramp napravio zaokret od 180 stepeni, jer je ranije bio protiv bilo kakve intervencije na Bliskom istoku, da je preduzeo akciju iako nije postojala nikakva bezbednosna pretnja po SAD, kao i da to neće doprineti borbi protiv DAEŠ-a, drugi ističu da će odlukom da udari na Siriju američki predsednik naterati Moskvu da ga ponovo poštuje.
Međutim, uprkos salvi osuda iz Rusije, i Moskva ima prostora da iz čitave situacije izvuče štošta dobro za sebe. U vojnom smislu dobila je odrešene ruke da sistemima PVO pokrije još širu teritoriju Sirije. Ministarstvo odbrane Rusije odmah po operaciji najavilo je planove da osnaži i poveća efikasnost sistema PVO u Siriji.
U odnosima sa Trampom, a pred prvu posetu američkog državnog sekretara Reksa Tilersona Moskvi (ako se ništa ne promeni, planiranu za 11. i 12. april), više neće biti nerealnih očekivanja. Talas „trampizma“ među ruskim političarima definitivno će nestati. Posle ovoga utihnuće čak i lider LDPR Vladimir Žirinovski, koji doduše nije kao lider srpskih radikala Vojislav Šešelj nosio majicu sa likom Trampa i puštao guslarske ditirambe novom stanaru Bele kuće, ali je uz šampanjac proslavljao njegovu pobedu na banketu koji je organizovao u Dumi.
Realnije će Rusija sagledati i Tursku i njenog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je pozdravio američki napad na Siriju. Ruski eksperti već postavljaju pitanje da li je to „novi nož u leđa“ Ankare Moskvi, podsećajući da Turska odavno tvrdi da nema rešenja u Siriji bez Asadovog odlaska.
Trampov udar je, takođe, bio svojevrsna posredna ruska lekcija Bašaru el Asadu: podsetila ga je koliko zavisi od Rusije, ali i upozorila da ne sme previše da se „razmaše“, jer, kako ovih dana reče predsednik Putin, ruska podrška Asadu „nije bezuslovna“.
Najzad, poslednji, ali ne i manje važan plus za Rusiju je rast cena nafte, koji bi mogao da podrži rusku privredu u celini. Posle američkog vojnog udara po Siriji cena nafte na berzama je u jednom trenutku u petak dostigla 56 dolara za barel, što je najviše u poslednje dve godine.
