Kusturica je je u intervju za češku internet televiziju DV govorio o tome zašto podržava ruskog predsednika, oštro je kritikovao SAD, osudio je fenomen globalizacije i pokazao je razumevanje i saosećanje za izbeglice.
Na samom početku razgovora naglasio je da informacija o tome da je on u evropskim filmskim krugovima persona non grata zbog podrške ruskog predsednika Vladimira Putina, kako je o tome pisao „Gardijan“, prosto nije tačna. Kusturica jednostavno to ne oseća. Međutim, ukoliko bi i bilo istina, bilo bi mu svejedno. On filmove ne snima ni za ni protiv Putina. Međutim, ipak je istakao da su Amerikanci 1999. godine bombardovali njegovu zemlju, da je Srbija propatila i da on to ne zaboravlja.
„Ja nisam samo za Vladimira Putina, ja sam za ravnotežu u svetu, u kojem jedan igrač ne može sam da radi sve što poželi“, naglasio je slavni režiser.
Kusturica, koji je posle susreta sa šefom ruske države na proslavi jubileja televizije RT rekao kako je Putinu predložio da postavi ruske rakete u njegovom dvorištu, „slatko se nasmejao" kada ga je voditeljka na to podsetila.
„To je bila samo šala. Jednostavno ne mogu da verujem da ste vi to ozbiljno shvatili“, naglasio je on. Međutim, sasvim ozbiljan, dodao je da je neophodno da se u svetu uspostavi ravnoteža i da treba da postoji jak političar koji bi branio Istok od Zapada. I upravo takvog političara Emir Kusturica vidi u Putinu.
Ubeđen je, takođe, da ljude treba štiti od globalizacije, jer se upravo njoj može zahvaliti za nestabilnost u savremenom svetu.
Fond Džordža Soroša bavi se onim čime se CIA bavila u Latinskoj Americi sedamdesetih godina prošlog veka, a to je stvaranje fašističkih režima i nanošenje štete Latinskoj Americi, izjavio je Kusturica.
Naglasio je da se na Balkanu i Bliskom istoku danas upravo to događa i da su države izložene napadima zato što sprovode svoju politiku. Međutim, kada je Ema Smetanova spomenula Kusturici okupaciju Krima, on joj je odmah odgovorio da je to nešto sasvim drugo.
„Krim je Rusija“, rekao je. „Da postavim ja Vama jedno pitanje, zašto me ne pitate o Kosovu“, dodao je Kusturica. Ona je odgovorila da je tu temu ostavila za kasnije.
Međutim, ponovo se vratila na Krim. Sovjetski politički lider Nikita Hruščov poklonio je poluostrvo Ukrajini, a sadašnja Rusija nije Sovjetski savez, napomenuo je Kusturica. Kada je reč o Kosovu ono je, naprotiv, uvek bilo deo Srbije, a nasilno je odvojeno „zahvaljujući“ kršenju međunarodnog prava.
„Tako da su SAD međunarodno pravo mnogo više i mnogo pre kršile nego Rusija“, rekao je Kusturica.
„Međunarodno pravo zamenjeno je humanitarnim pravom koje dozvoljava bombardovanje drugih zemalja i donosi im demokratiju pomoću bombi“, kazao je on.
Kusturica je insistirao na tome da su Amerikanci veća opasnost za svet nego Rusi, pošto su Rusi, kako je rekao, zainteresovani za stabilnost, a Amerikanci seju haos, između ostalog uz pomoć terorista koje SAD naoružavaju. Dovoljna je Libija kao primer, istakao je on.
Smetanova je imala svoju priču i primetila da je SSSR ranije takođe donosio krajnje sporne odluke. Kusturicu je to revoltiralo, pa je upozorio novinarku da od samog početka razgovora pravi istu grešku i meša Rusiju i Sovjetski savez.
„Rusija nije SSSR“, naglasio je Kusturica i dodao da je on samo umetnik, a u politici diletant, pa bi mogao i da prekine intervju ako voditeljka nastavi razgovor u neprimerenom duhu.
Smetanova se pravdala da samo ima zanimljivog gosta i da želi da gledaoci čuju njegovo mišljenje o politici.
„A meni se čini kao da sam razgovarao sa nekim iz američkog Stejt departmenta, a ne sa državljankom Republike Češke“, zaključio je Kusturica.
Izvor: Iskra
