Kako će Moskva odgovoriti na američko raketiranje sirijske baze i zašto Rusija u tom trenutku nije aktivirala sisteme S-400 razmeštene u Siriji?
Kako će ovaj događaj uticati na rusko-američke odnose?
To su samo su neka od pitanja koja su se nametnula nakon što su SAD raketama „tomahavk“ gađale vazduhoplovnu bazu u Šairatu, u znak odmazde za navodni napad hemijskim oružjem na grad Idlib, koji je pod kontrolom pobunjenika.
Odgovor na to pitanje dao je potpredsednik Državne dume Pjotr Tolstoj, koji je rekao da Rusija neće odgovarati eskalacijom sukoba, niti „iskanderima“, nego će mirno i dosledno postupati u odbrani međunarodnog prava i pravde.
Drugo važno pitanje je i kako će ovaj napad uticati na rusko-američke odnose? Kremlj navodi da ovaj korak Vašingtona nanosi značajnu štetu rusko-američkim odnosima, koji su već u lošem stanju.
Predsednik komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Viktor Ozerov je rekao da Rusija i SAD mogu u potpunosti prekinuti sve vojne sporazume u Siriji zbog raketnog napada na sirijsku bazu.
Rusko Ministarstvo odbrane smatra da je američki napad grubo kršenje memoranduma o bezbednosti letova nad Sirijom, zbog čega je Rusija suspendovala saradnju sa SAD usmerenu na izbegavanje incidenata u sirijskom vazdušnom prostoru.
„Ta odluka o suspendovanju memoranduma je apsolutno logična. Sada se mnogi pitaju zašto Rusija nije iskoristila raketne sisteme u Siriji, a odgovor je veoma jednostavan — zato što Rusija postupa u skladu sa tim memorandumom. Suspendovanje sporazuma omogućava Rusiji da na vreme reaguje na nove pretnje po ruske snage u Siriji“, kaže član odbora za bezbednost Državne dume Rusije Jurij Švitkin.
Odgovarajući na isto pitanje, vojni analitičar Vladimir Bogatirjov ističe da su ti sistemi isključivo „u službi zaštite ruskih građana“.
„Razmestili smo ove sisteme u Siriji kako bismo zaštitili ruske vojnike i objekte koje oni koriste. Rusija je rekla da bi mogla da iskoristi ove sisteme u slučaju pretnje po ruske građane u Siriji, ali niko nije davao obećanja da će Rusija stvoriti kišobran iznad cele sirijske teritorije, jer bi u tom slučaju zaštitili i teritorije na kojima se nalaze teroristi tj. zaštitili bi one protiv kojih se borimo“. Naređenje da se napadne dao je lično Donald Tramp, mimo saglasnosti Kongresa, ali i bez saglasnosti međunarodne zajednice i Ujedinjenih nacija.
„Ono što rade SAD nije u skladu sa međunarodnim normama, ali njih to odavno ne zanima. Vašington se služi uskim dnevnopolitičkim interesima. Ovaj napad je bio potreban Trampu kako bi rešio unutarpolitičke probleme i prevazišao podele unutar američkog establišmenta.“
„Pritom, SAD će na sve moguće načine izbegavati da njihove rakete pogode ruske vojnike u Siriji, jer bi to moglo do dovede do ozbiljnog i direktnog vojnog sukoba, a takav scenario Vašington i Moskva, još od vremena SSSR-a, izbegavaju“, kaže za Sputnjik Georgij Fjodorov, predsednik ruskog Centra za socijalna i politička istraživanja i član Građanske komore Rusije.
Analitičari ističu da se napad SAD može tumačiti kao „direktna podrška teroristima DAEŠ-a“.
„Uveren sam da SAD koriste DAEŠ zarad postizanja određenih geopolitičkih ciljeva, a sada je to i više nego očigledno. Nije jasno zašto Amerika kaže da se bori protiv međunarodnog terorizma, a istovremeno napada baze onih koji se realno bore protiv terorista.
„Moskva je inicirala u SB UN hitan sastanak povodom ovog napada. Ovakvi potezi SAD bi mogli da imaju nesagledive posledice, jer to sve više liči na direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost Rusije. Ne možemo samo da posmatramo sa strane na ove događaje“, zaključuje Švitkin.
