O ovom problemu se više ne ćuti ni u Kijevu, pa je na zasedanju Vrhovne rade o tome govorio i deputat Vadim Krivenko iz „Bloka Petra Porošenka“.
„Ljudi daju otkaze i ni za koga nije tajna gde se sele najbolji stručnjaci“, rekao je Krivenko, uz napomenu da „zemlja-agresor“ (aludirajući na Rusiju) daje visokokvalifikovanim stručnjacima mogućnost da nastave da rade u toj industriji.
„Južmaš“ je bio jedna od najvećih raketno-kosmičkih organizacija bivšeg Sovjetskog Saveza i godinama je bio ponos ukrajinske industrije. Sovjetski lider Nikita Hruščov je govorio da ta fabrika „pravi rakete kao kobasice“.
Posle raspada SSSR-a, na teritoriji Ukrajine je ostala trećina sovjetske raketno-kosmičke industrije — oko 40 naučnih laboratorija, konstruktorskih biroa, a takođe i proizvodna baza koja je bila orjentisana na proizvodnju borbene tehnike. Međutim, od početka krize u toj državi, „Južmaš“ prolazi kroz najteža iskušenja.
Kritična situacija u ukrajinskoj raketno-kosmičkoj industriji je počela posle državnog puča 2014. godine, a zbog svađe kijevskih vlasti sa Moskvom „Južmaš“ je počeo da gubi porudžbine.
Rezultat takve politike ukrajinskih vlasti je taj da je proizvodnja maksimalno opala, do te mere da 7.000 zaposlenih radi samo jedan dan u nedelji i za to ne prima plate.
Da bi spasla kompaniju, Rada je prošlog meseca odobrila restrukturiranje duga „Južmaša“, koji iznosi 400 miliona grivni (oko 13,8 miliona evra), a takođe je otpisala i „penale“ u iznosu od 82 miliona grivni (oko 2,8 miliona evra).
Glavni dug je nastao zbog neplaćanja potrošene električne energije, a država sada pruža mogućnost otplate na 10 godina, počev od 2020.
Međutim, ukrajinski analitičari ocenjuju da „Ukrajina pada sve niže“, a da se jedna od najboljih sovjetskih fabrika više ne može spasiti. Sa njima se slažu i ruski stručnjaci.
Dok dobro izrežirana kriza u Ukrajini nije uzela maha, najveći partner „Južmaša“ bila je Rusija, koja je redovno isplaćivala sve što je naručila. Sada, kada je sa Rusijom praktično sve prekinuto, tom ukrajinskom zavodu su preko potrebni veliki projekti sa drugim partnerima, ali ni njih nema na vidiku.
Odgovarajući na pitanje može li raketna industrija Ukrajine da preživi bez Rusije, Rostislav Iščenko, predsednik ruskog Centra za sistemske analize i prognoze, retorički je upitao: „Zar je ona živa?“.
„’Južmaš‘ je fabrika koja je proizvodila rakete. Najbolji kadrovi ’Južmaša‘ su odlazili u Rusiju još pre 15 godina, u vreme kada je Ukrajina još sa Rusijom i SAD učestvovala u projektu ’Morski start‘. Za taj projekat je u stvari ’Južmaš‘ isporučio svoje poslednje rakete. I tada su njihovi najbolji kadrovi znali da od novih raketa nema ništa i zato su oni i tada odlazili. A dalje je sve poznato. Zapitajte se — na kakvim raketama Francuska ili, recimo, Kina lete u svemir? Odgovor je jasan, sigurno ne na ukrajinskim. U Rusiju ’Južmaš‘ takođe odavno ništa ne isporučuje. Osim toga, sada čak i SAD za letove u kosmos kupuju ruske motore. Da ’Južmaš‘ nešto proizvodi, Amerikanci bi to mogli da kupuju od njih, a ne da se na ovaj način sramote. Kupili bi od njih sve rakete i leteli bi. ’Južmaš‘ odavno ne proizvodi ni bojeve rakete… ’Južmaš‘ više nikome nije potreban. Za Ukrajinu on može da pravi tiganje, ali to nije raketno-kosmička industrija. To jest, kao preduzeće on može teoretski da postoji kao nekakva manufaktura od stotinak ljudi, koja proizvodi tiganje i kašike. Ali, ponavljam, fabrika ’Južmaš‘ i raketno-kosmička industrija su dve različite stvari“.
Analitičari se slažu u oceni da je zavod u Dnjepropetrovsku jedan od simbola ukrajinske industrije, a da njegovo funkcionisanje praktično govori o potencijalima kompletne ukrajinske privrede, o njenim mogućnostima i njenom stanju. „Južmaš“ je pokazatelj državne ekonomske politike i, po svemu sudeći, njene propasti.
