U pauzi zamlaćivanja sa Erdoganom, „bregzitom“ koji teče, izbegličkom krizom koja traje li traje i ne vidi joj se kraj, kao i predsedničkim izborima u Francuskoj koji bi mogli biti veći udarac za Evropsku uniju i od odluke britanskih birača da napuste „brod koji tone“, Evropski parlament otvorio je temu nenamenskog trošenja sredstava na nevladine organizacije.
Tema bacanja para poreskih obveznika uvek je dobrodošla, posebno u vreme raspada sistema kakva je EU, međutim, postavlja se pitanje zašto je sad otvorena. I, imajući u vidu orvelovski i malo kome razumljiv jezik briselske birokratije, nameće se i dilema, šta, u stvari, to znači.
EP trenutno radi na usvajanju rezolucije koja poziva na preispitivanje i jaču kontrolu finansiranja NVO novcem iz EU budžeta i od Evropske komisije traži da se uvedu jasna, sveobuhvatna i transparentna pravila o tome kako, koliko i tačno u koju svrhu NVO dobijaju novac evropskih poreskih obveznika.
Nacrt izveštaja Odbora za budžetski nadzor u EP o kontroli finansiranja NVO iz EU budžeta traži uvođenje jedinstvene kontrole na osnovu koje bi Evropska komisija, Revizorski sud i Odbor za budžetska pitanja mogli da prate, razmatraju i izveštavaju o aktivnostima pojedinačnih NVO, kao korisnika EU donacija.
U nacrtu teksta izveštaja, koji bi trebalo da bude izglasan u formi rezolucije, EP ukazuje na činjenicu da je 2105. godine iz EU budžeta izdvojena 1,2 milijarde evra za finansiranje NVO.
Najveći deo tih sredstava, više od 90 odsto, namenjen je okviru programa „Globalna Evropa“, koji služi za podršku privrednom rastu i razvoju najmanje razvijenih EU zemalja i regiona i razvoju međuregionalne saradnje.
Po četiri odsto izdvojeno je za kategorije „Održivi razvoj u okviru prirodnih resursa“ i „Bezbednost i državljanstvo“, a samo 0,4 procenta za „Pametan i sveobuhvatan rast“.
Izveštaj Odbora za budžetsku kontrolu EP govori i o tome da je pri dodeli sredstava favorizovan samo mali broj NVO, kao i da procedure za dobijanje EU fondova idu naruku većim organizacijama, dok su manje NVO neretko zapostavljene.
U izveštaju se upozorava na visoku koncentraciju EU fondova među nekolicinom korisnika. Gotovo 60 odsto raspoloživog novca za ekološke, socijalne, zdravstvene i programe zaštite ljudskih prava dobilo je samo 20 NVO, navodi se izveštaju i poziva Evropska komisija da unapredi procedure kontrole.
Iako evropski poslanik iz redova nemačkih konzervativaca Markus Piper u svom predlogu rezolucije o kontroli finansiranja NVO navodi „značajan doprinos NVO u donošenju političkih odluka“ i naglašava podršku „dodatnog javnog finansiranja u oblastima socijalne politike, zaštite prirodne sredine i razvoja“, njegov izveštaj u najvećoj meri odnosi se na kritiku dosadašnjih procedura u dodeljivanju EU novca namenjenog za rad nevladinog sektora.
On poziva na punu transparentnost i dostupnost informacija o tome kako se ulaže i troši evropski novac namenjen NVO.
Naizgled, sve je u redu, jer šta je sporno u zahtevu za punom transparentnošću i potpunoj dostupnosti informacija o trošenju/bacanju para poreskih obveznika?
Predsednik Centra za strateške alternative dr Aleksandar Mitić, koji je bio dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Brisela, upozorava da u rezoluciji postoji kontroverzni paragraf vezan za poziv da se finansiraju samo one NVO koje rade u skladu sa interesima EU.
„To može da se interpretira kao dodatna cenzura slobode mišljenja u EU, ali i kao upozorenje NVO koje se bave migracijom da rade u skladu sa interesima EU. Pretpostavljam da se te NVO upozoravaju da ne pospešuju ilegalnu migraciju. U svakom slučaju, reč je o kontroverznom paragrafu koji je teško interpretirati precizno, to jest, može da se interpretira na mnogo načina. Uz to, radi se o izveštaju za EP, tako da se radi o neobaveznom dokumentu“, kaže Mitić za Sputnjik.