„Ovo je vreme potpune sputanosti i apsolutne nemogućnosti da se konstituiše bilo šta što bi se moglo nazvati istinom. Potpuna jedna izgubljenost u vremenu i prostoru. Ako govorimo o ključnom uticaju na naše medije, sve što ovde dolazi interpretirano je kroz zapadni pogled. Još je strašnije to što se mi držimo pogleda koji je tamo propao“, kaže Reljić.
Reljić, koji je četiri petine svog života proveo u medijima, a poslednjih nekoliko u naučnim vodama, podseća da su mediji nekada služili za ostvarivanje nekog društvenog interesa, ali da je na talasu stvaranja kapitalizma, a za potrebe Zapada, uništen taj sistem. Poslednja faza je privatizacija medija.
Bio je Reljić na svim pozicijama u novinarstvu, od novinara u Omladinskim novinama do glavnom urednika NIN-a, kako kaže najvećeg medijskog produkta južnoslovenskog društva. Ima iskustva u medijima više od tri decenije i kada vidi šta se dešava danas zaključuje da je počeo da radi u vreme koje se smatralo nesporno neslobodnim, a da u današnjim medijima samo formalno vlada sloboda.
„Mi više nemamo sistem, a nemamo ni medijsko tržište. Ovo je plutanje u toj nemogućoj situaciji. Kad sam bio novinar, novinar je bio strašno važna ličnost u društvu, imao je veoma visok ugled. Kada smo ušli u opšte demokratske vode, onda je to pretvoreno u jedan mutljag u kome stvarno više ne može da se konfiguriše neko normalno novinarsko ime. Danas, ako hoćete da budete novinar morate da budete čovek amputirane savesti. To je jedna paradoksalna situacija. Imate svoj kodeks kojim se obavezujete da govorite istinu i samo istinu, pre svega vaša obaveza je da javljate građanima šta se zbiva, ali ste zaposleni u privatnom preduzeću u kome ćete se za sve što ne radite onako kako kaže gazda biti otpušteni istog trenutka. I to je jedna užasno velika frustracija zanimanja jer poništavate sve osnovne pristupe novinarstvu i novinarima i uopšte toj značajnoj ulozi u društvu“, kaže Reljić.
On kaže da je i na Zapadu slična situacija, samo je sofisticiranije i time još opasnije po društvo. U ovakvim društvima kao što je naše, gde je demokratija implementirana, sve je implementirano.
„Tako smo i medije rasprodali nekom polusvetu sa Zapada. NIN je kupio švajcarski štampar. Politiku VAC, jedna organizacija opremljena da rastura po Istočnoj Evropi koja kupuje naš medijski proizvod star vek i po. Princip je da se naši mediji unište da ne funkcionišu kao neko ko može da osvesti publiku“, kaže Reljić.
„U poslednjih deset godina ako raspišete konkurs da prodajete neku lokalnu TV, vi tačno znate da ne postoji normalan čovek koji to hoće da kupi, tu nema rizika, tu je garantovan gubitak“, dodaje Reljić.
Prema Reljićevim rečima, kad nemate nikakvu ideju ni o čemu, to se mora ovako završiti, ne može drugačije, i biće još gore. Mora da postoji društvena saglasnost za šta vam nešto služi, kaže Reljić, ako otvarate biblioteke otvarate ih da bi ljudi čitali. Imate neki cilj, ali ovde on ne postoji, ovde postoje oni koji su na vlasti i gledaju korist i ne razmišljaju šta dalje kad se vlast promeni.
„Plaćeni medijski ’revolveraši‘ pređu na drugu stranu i nastavljaju da pucaju“.
Podseća da je, kada je propadao „Njuzvik“, na sve načine pokušano da se spase jer je to društvena vrednost. Postoji svest da nešto treba da se spase, ukazuje Reljić, a ovde nemate nikakvu svest.
„Ovde je izvršena privatizacija u kojoj je sve uništavano iz temelja, što je bilo važnije, temeljnije je trebalo uništiti. U tom smislu, kad odete na kiosk, vidite posledice. Posledice zapadne potrebe da ovde ne bude ničega“, kaže naš sagovornik.
Neke novine koštaju 50 dinara, druge 20, pošto država različitim načinima podržava tu cenu za novine u kojima nema ničega, vesti nemaju veze sa stvarnošću, mogu i da se izmišljaju, ali održavaju pravac onoga ko to posredno plaća. Tako da je to što imamo sada u medijima posledica predinfarktnog stanja, a kada će biti infarkt, Reljić nije želeo da procenjuje pošto je on povezan sa međunarodnim okolnostima.
Smatra da smo sličnu situaciju u medijima i u društvu imali između dva svetska rata i da je tada jedno od „rešenja“ bio fašizam. Ne znamo u šta će se pretvoriti aktuelni svetski poredak, ali ovakav kakav je ne može da opstane.
„Možete da manipulišete ljudima, ali postoji nešto u čoveku što kvrcne i taj mehanizam koji ste napravili krene da se urušava“, objašnjava Reljić.
Govoreći o digitalnim medijima, Reljić kaže da su novine izvorno pravljene sa ljudskom dimenzijom, tako da se mi obaveštavamo da bismo mogli slobodno da se ponašamo, a pretvorene su u to da se vlada.
„Ali nova medijska struktura je pravljena da bi se kontrolisao svet, nastaje u SAD u okviru vojne industrije. I to se može pretvoriti u Frankenštajna, u sebi ima taj samoubilački element. Kao i sve u životu, možete napraviti nešto savršeno, a u stvari to može biti upotrebljeno protiv vas“, kaže naš sagovornik.
Na kraju razgovora, Reljić kaže da bi se u novinarstvo vratio jedino ako se pojavi nešto novo, što ne vidi na medijskoj sceni, ali da bi se, kada bi ponovo počinjao, opet opredelio za novinarstvo. Na pitanje koji bi period novinarskog života izdvojio, Reljić kaže:
„Kad je sistem ozbiljan, novinarstvo je ozbiljan posao!“
