„U najmanju ruku, SAD više neće biti u stanju da vode parazitski način života“, zaključak je teksta.
Magazin podseća da je sredinom marta Banka Rusije upravo u Kini otvorila prvo u istoriji predstavništvo u inostranstvu, a takođe i da obe zemlje rade na tome da olakšaju uvoz zlata iz Rusije u Kinu.
U članku se ocenjuje da „jaka glad Pekinga za zlatom (baš kao i Moskve) pomaže stvaranju nove valute podržane zlatom, koja ubuduće može da zameni krizama izmučen sistem dekretnog novca“. Autor teksta zaključuje da će samim tim dolaru biti sve teže da sačuva svoju dominantnu globalnu ulogu.
„Napad na američki dolar, kao što se dâ primetiti, dešava se na nekoliko nivoa“, konstatuje „Kontra magazin“.
„Ako se Rusiji i Kini pridruži još nekoliko zemalja, dolar će imati sve manje kiseonika. Kao rezultat toga, Vašington će imati manje šansi da vrši uticaj na geopolitiku. Trenutno je veoma realno govoriti o tome da Moskva i Peking neutrališu dolar, makar i malim koracima“, zaključuje se u tekstu.
Ruski analitičari se slažu da bi moglo da dođe do stvaranja nove trgovinske jedinice u prometu dve zemlje i da bi na taj način mogla da se umanji uloga dolara na tržištu.
„Opšte je poznato da je ruska Centralna banka prošle godine bila najveći kupac zlata od svih svetskih centralnih banaka, a da je Kina jedan od najvećih proizvođača. Peking sada pokazuje i želju da poveća kupovinu zlata. I to je veoma važno zato što zalihe zlata utiču na vrednost i stabilnost nacionalne valute, a time se stvaraju i šanse da se smanji uloga dolara u međusobnim transakcijama ili čak da se stvori nekakva (trgovinska) jedinica za trgovinu između Rusije i Kine“, kaže za Sputnjik Nikolaj Podlevski, šef analitičkog odeljenja kompanije „Cerih kapital menadžment“.
Analitičar navodi da je dolar i dalje superioran u poređenju sa drugim valutama i upozorava da to nosi „značajnu opasnost“.
„Američki udeo u svetskoj privredi iznosi oko 20 odsto, a transakcije se uglavnom vrše u dolarima. I ako zanemarimo transakcije u evrima, koji se dešavaju u Evropi, u okviru Evropske unije, udeo dolara je jednostavno superioran u poređenju sa drugim valutama. I to, naravno, predstavlja značajnu opasnost, značajnu pretnju, u slučaju da Sjedinjene Države reše da preduzmu neke neočekivane mere. Sada, kada se očekuje susret predsednika Kine Si Đingpinga i predsednika SAD Donalda Trampa, veoma je važno imati neku perspektivu toga kako se mogu alternativno razvijati platežni sistem, kao i različiti odnosi među zemljama, u slučaju da SAD preduzmu neke neočekivane korake.“
Analitičar ocenjuje da je otvaranje predstavništva Centralne banke RF u Kini dobar potez ruskih vlasti.
„Povećava se uloga juana u međunarodnim transakcijama. Još pre nekoliko godina udeo juana je iznosio 1-2 odsto, a sada premašuje 4-5 odsto. U rusko-kineskim transakcijama, prema podacima iz juna prošle godine udeo ruske rublje iznosio je 3 odsto, a kineskog juana je bio nešto veći i iznosio je 9 odsto. Međutim, otvaranjem predstavništva Centralne banke RF u Kini udeo nacionalnih valuta u transakcijama dveju zemalja bi mogao drastično da poraste. Međutim, najvažnije je da otvaranje predstavništva omogućava Rusiji da ima rezervni kanal za međunarodne transakcije. I to je veoma važno“, zaključio je Podlevski.
