Informaciono-analitički portal „Velju vok“ objavio je tekst pod nazivom „Supersavez Rusije, Kine, Turske i Pakistana: Realnost?“ u kome zaključuje da ništa ne stoji na putu stvaranju ovog moćnog saveza i u kojem ocenjuje da sada Turska ima više šanse da se pridruži ŠOS-u, na čijem su čelu Kina i Rusija, nego EU.
Stanislav Tarasov, nezavisni stručnjak za Bliski istok, za Sputnjik kaže da je takav savez moguć, ali bez Turske.
„S obzirom na trenutnu situaciju, Turska, bez svake sumnje, ispada iz ovog spiska. Turska se sada, uoči referenduma o prelasku sa parlamentarnog na predsednički sistem, aktivno koristi antizapadnom retorikom, ali to ne znači da Ankara tesno sarađuje sa Rusijom, Pakistanom i Kinom. Osim toga, za razliku od Kine, Rusije i Irana, koje jačaju svoje pozicije na Bliskom istoku, Turska gubi svoj geopolitički uticaj — još pre pet godina bilo je neverovatno i zamisliti da će jednog dana postaviti pitanje da li je Turska u stanju da sačuva teritorijalnu celovitost, a danas je to pitanje veoma aktuelno“, kaže Tarasov.
O ideji stvaranja „moćnog saveza“ jesenas je govorio i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. On je još u novembru prošle godine rekao da će njegova zemlja, inače članica NATO-a, težiti ka tome da stupi u blok, u kojem dominiraju Kina i Rusija, i da će se odreći višedecenijskog sna o pridruživanju Evropskoj uniji.
Faktički, EU oteže pregovore o članstvu Turske u svojim redovima, čak i otvoreno govori o tome da je „svakim danom to sve manje realno“, što izaziva bes u Erdoganovoj vladi i primorava Ankaru da traži alternativu.
Erdogan je ranije govorio i o tome da Turska treba da objedini svoje snage sa Pakistanom, Kinom i Rusijom, a poslednjih meseci je više puta pominjao da Ankara u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS) vidi realnu alternativu članstvu u EU. On je dodao da bi Ankari bilo prijatnije da radi sa tim blokom država, dok „EU odugovlači sa procesom pridruživanja“.
Podsećanja radi, ŠOS čine Kina, Rusija i četiri centralnoazijske zemlje — Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan. Taj blok je formiran 2001. godine, kao regionalna organizacija za borbu protiv pretnji radikalnog islamizma i krijumčarenja droge iz Avganistana.
„Turska je dobila status partnera u dijalogu sa zemljama ŠOS-a, što je Erdoganu dalo mogućnost da ucenjuje EU, po sistemu: ’Ako nas vi ne primite, mi odosmo u ŠOS‘. Mislim da on na veštački način stvara tenzije i da na taj način rešava unutrašnje probleme zemlje, a da će posle 16. aprila tj. posle referenduma on ponovo napraviti zaokret u svojoj politici i da će se okrenuti prema EU. Politika ’sedenja na dve stolice‘ je uobičajena za Ankaru, ali resursi takvog sedenja polako nestaju. Razume se, Rusija želi da sačuva dobre odnose sa Turskom, jer je to, između ostalog, i u njenim interesima — u slučaju da Turska upadne u krizu, mi ćemo dobiti ’jamu‘ koju mogu da popune radikali, DAEŠ ili bilo ko drugi“, smatra sagovornik Sputnjika.
Iako američki analitičari ocenjuju da se Turska, Pakistan, Kina i Rusija „brzo kreću ka stvaranju moćnog bloka“, Tarasov u ovom savezu umesto Turske ipak vidi Iran.
„Mislim da će mesto Turske u pomenutom savezu zauzeti Iran, koji su Sjedinjene Države obeshrabrile oštrim antiiranskim izjavama koje je davao Tramp. Teheran sada traži tačke oslonca i podrške kod Rusije i Kine. Ako govorimo o Pakistanu, Rusija je sa tom zemljom svojevremeno imala neslaganja oko rešavanja avganistanskog problema, ali sada tu postoji približavanje. U Pakistanu je slabljenje američkog uticaja dovelo do stvaranja vakuuma, koji sada aktivno popunjava Kina. Kina, kao što je poznato, ne učestvuje ni u jednoj od koalicija u Siriji ili Iraku, već ima u rukama sasvim drugo oružje — ekonomiju, pre svega, ekonomsku ekspanziju Kine. Međutim, ne smemo zaboraviti ni da se Pakistan nalazi u zoni destabilizacije. Ako DAEŠ izgubi u Iraku i Siriji, oni se mogu u potpunosti prebaciti u Avganistan, a to znači i u Pakistan. U tom slučaju, u Pakistanu takođe može biti otvoren novi teroristički front, ukoliko ne bude imao jake veze sa Rusijom, Kinom i Iranom. Upravo u jačanju ekonomskih veza i jačanju saradnje u oblasti bezbednosti ja vidim modalitete saradnje između svih ovih zemalja“, rekao je Tarasov.
Analitičari podsećaju na izjave Pekinga da će saradnja između Turske i ŠOS-a u okviru organizacije biti tesna, s obzirom na to da Ankara ima vitalan značaj za evroazijski region i da je važan saveznik te organizacije već duže vreme.
Faktički, Kina je još u decembru potvrdila da je spremna da razmotri zahtev Turske da se pridruži tom bloku.