Ako neko smatra da zemlju može da zaštiti oslanjajući se na informacije koje će dobiti sa strane suočiće se sa vrlo neprijatnim iznenađenjem, rečeno je u emisiji „Sputnjik intervju“ u kojoj su o problemu islamskog terorizma govorili profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Jevtić i profesor Fakulteta bezbednosti Milan Mijalkovski.
Nakon terorističkog akta u metrou u Sankt Peterburgu koji je izveo, kako je ustanovljeno, Kirgistanac sa ruskim državljanstvom, 22-godišnji Akbaržon Džalilov, profesor Jevtić kaže da objašnjenje šta mladog čoveka navede na takav suludi čin treba tražiti u prirodi religioznog fenomena.
„Najbolji odgovor vam daju reči jednog od kosovskih Albanaca privedenih nedavno u Italiji zbog toga što su navodno spremali teroristički napad u Veneciji. U presretnutim razgovorima taj Albanac je rekao: ’Kada na ovom mostu pobijemo turiste, toliko je tu nevernika da ću odmah otići u raj‘“, navodi Jevtić.
Prema mišljenju profesora Mijalkovskog, ono što se dogodilo u Sankt Peterburgu poruka je čitavoj Evropi. Islamisti poslednjih godina sistematski upućuju pretnje Evropi i Rusiji, posebno zbog ruskog angažovanja u Siriji protiv tzv. Islamske države, ali Rusija je uspevala da osujeti najveći deo terorističkih napada na svojoj teritoriji, za razliku od evropskih zemalja, navodi sagovornik Sputnjika. Razlog je, po njegovoj oceni, to što u evropskim hrišćanskim zemljama postoji toliki broj potencijalnih islamističkih terorista da njihove bezbednosne i obaveštajne službe, kolike god napore da ulažu, ne mogu sve da ih pokriju operativno.
„Teroristički potencijal prevazilazi mogućnosti obaveštajnih službi tih zemalja“, kaže Mijalkovski, podsećajući na terorističke napade u Londonu, Parizu, Briselu…
Najefikasniji metod za zaštitu bilo koje države od terorističke pretnje, kako ističe Mijalkovski, jeste ubacivanje insajdera u redove potencijalnih terorista. Međutim, dodaje on, problem je ne samo u slučaju poslednjeg terorističkog napada u Rusiji, nego uopšte kada je reč o islamističkim teroristima, što ima dosta onih koji su indoktrinirani i spremni da izvedu samoubilački teroristički napad, a ne pripadaju nijednoj terorističkoj ćeliji, te sami donose odluku kada će izvesti napad.
„Sa tim problemom su suočene službe svih zemalja i on je praktično nerešiv, a sa druge strane, imajući u vidu poštovanje ljudskih prava, nijedna zemlja ne može da se usudi da, recimo, izoluje sve potencijalne teroriste“, kaže Mijalkovski.
Prema Jevtićevom mišljenju, sve se vrti oko religije.
„Sigurno je da masa muslimana kaže da je ovo što rade El Bagdadi (lider tzv. Islamske države) ili ovaj Kirgiz (izvršilac terorističkog akta u Sankt Peterburgu) sredstvo koje je islamski nedopustivo. Ali je islamski dopustiva njegova želja da se napravi islamska država… Nikada ne možete znati kada će neko od njih doći u iskušenje i krenuti putem stvaranja islamske države ili okrenuti glavu kada vidi da neko drugi to radi. Jer islamska država je ideal islama. Zato je koegzistencija muslimana i nemuslimana pod istim pravnim krovom nemoguća“, smatra Jevtić.
Kako napominje, „mir u svetu između muslimana i nemuslimana je moguć i potreban, ali samo kada žive u različitim državama“.
Jevtić upozorava da ni edukacija ne pomaže u zaštiti od uticaja islamskog ekstremizma.
„U Francuskoj konstantno pokušavaju da naprave francuski islam i rezultat je ovo što se sada dešava. Nomenklatura u centralnoazijskim republikama je stara i želi saradnju sa Rusijom, ali oni su stalno pod udarom islama koj prodire iz Katara i Saudijske Arabije, zemalja Zaliva. U Azerbejdžanu je raspoloženje naroda proiransko zbog toga što su i jedni i drugi šiiti“, navodi naš sagovornik.
Na pitanje da li je moguće stvaranje široke antiterorističke koalicije na šta već dugo poziva Rusija, kao i zašto je Dmitrij Medvedev kada je svojevremeno predlagao tešnju saradnju službi bezbednosti Rusije i Srbije naišao na hladan odziv, Mijalkovski podseća da srpska BIA sarađuje sa preko 50 zemalja. On, međutim, ističe da, kako pokazuje praksa, čak i saradnja među bezbednosnim službama zemalja koje su članice jedne koalicije ide do nivoa da se ustupaju određene informacije, ali one ključne svaka služba čuva za sebe.
Kada je reč o saradnji bezbednosnih službi na globalnom, evropskom ili regionalnom nivou, po mišljenju Mijalkovskog, to je „izlišna priča“. On objašnjava to prostom činjenicom. Takozvana Islamska država, koja je, kako kaže, najsavremenija teroristička organizacija ikada formirana, nikada ne bi nastala da je nisu podržavale Saudijska Arabija, Turska, Katar, zapadne zemlje.
„I dan danas u Siriji zapadne zemlje, uključujući SAD, ne mogu da se dogovore i razdvoje navodno umerenu opoziciju i džihadiste, daju oružje tzv. Slobodnoj sirijskoj armiji, a oni je samo proslede džihadistima. Dokle god se pojedine zemlje, a taj broj u svetu nije mali, služe terorizmom za ostvarivanje svojih geopolitičkih ciljeva nikada neće doći do stvaranja globalne antiterorističke koalicije“, smatra Mijalkovski.
On navodi primer sastanka koalicije 68 zemalja, održanog 22. marta u SAD, kojem je prisustvovao i ministar odbrane Srbije Zoran Đorđević.
„Zamislite međunarodnu koaliciju za borbu protiv tzv. Islamske države i islamskog terorizma, a član te koalicije nije Ruska Federacija koja ima ključnu ulogu u Siriji u borbi protiv Islamske države, Iran nije član te koalicije, Kina nije član, a član je otcepljena provincija Tajvan. Najzad, zaprepašćujuće je da je član te koalicije pseudo-država Kosovo, privatna država Klintonovih na srpskoj teritoriji. Ona je član koalicije, a njen vođa Hašim Tači je pravosnažno osuđen od prištinskog okružnog suda na 10 godina zatvora“, konstatuje Mijalkovski.
On postavlja pitanje kako je moguće dogovarati strategiju za borbu protiv terorizma na takvom sastanku ako se ima u vidu da je član te koalicije i Saudijska Arabija, zemlja koja pomaže islamiste.
Podseća i na paradoks da su SAD posle napada 11. septembra 2001. godine sačinile spisak sedam zemalja koje sponzorišu terorizam, a da na tom spisku nije bio američki saveznik Pakistan, koji je sa CIA igrao ključnu ulogu u stvaranju Al Kaide.
Prema oceni Mijalkovskog, dvostruki aršini prema terorizmu su ključ problema. On navodi primere Kosova i BiH.
„Ja sam bio učesnik dešavanja devedesetih godina. Tad me je zaprepašćivalo kada su nam lideri sa Zapada govorili: ’Zašto ne inkorporirate Albance u društveni sistem?‘. Oni su ignorisali da su Albanci na KiM muslimani. Slično su nam govorili dok je trajao etničko-verski rat u Bosni“, priseća se Mijalkovski. Dodaje da su tada imami u Londonu i Parizu držali vatrene govore, regrutovali ljude i slali ih da ratuju u BiH — i nikom ništa.
