O uspehu islandske ekipe govori dokumentarni film „Kao vulkan“. Režiser Sevar Gudmundson počinje svoju priču 2014. godine, kada je islandska ekipa pokušavala da se plasira na Svetsko prvenstvo u Brazilu i u tome je skoro uspela.
Od euforije do dubokog očajanja gledalac preživljava zajedno sa mladom ekipom. Zatim ekipa Islanda ima novi cilj ispred sebe-plasman na šampionat Evrope u Francuskoj. I ponovo treninzi, uzleti i padovi, pobede i porazi. Veselje u svlačionici, iznurenost i umor u autobusu. I sve to uz neizostavne šale. Jasno je da su momci zaista deo složne ekipe i da su dobri prijatelji.
Kamera je pratila ekipu tokom dve godine.
„Ideja je bila da ekipa snimatelja bude u senci, a da se igrači ponašaju kao da ih ne vide i ne primećuju. To im je pošlo za rukom. Kamermani su jednostavno snimali, a tek potom radili intervjue sa igračima. Kamermani i ekipa nikada nisu smetali igračima ni trenerima“, kaže za Sputnjik Hejmir Halgrimson, jedan od trenera „islandskog čuda“.
Rad sa fudbalerima nije bio težak, govori režiser Gudmundson. Pre svega, golman Hanes Haldorson, koji je i sam zapravo profesionalni režiser, shvatio je šta zapravo hoće Gudmundson i pomagao mu je pri realizaciji zamišljenog projekta. Najbolje je pred kamerama izgledao igrač Birkir Bjarnson.
„Birkir sa svojom dugom plavom kosom u usporenim snimcima izgleda uvek jako dobro“.
Osim toga, u filmu „Kao vulkan“ prikazano je formiranje pojedinih igrača, uključujući i arhivske snimke iz detinjstva i priče roditelja i trenera. Sve je ovo propraćeno fantastičnim kadrovima pejzaža ostrva i vulkana.
Halgrimson i Gudmundson sa velikim zadovoljstvom se sećaju svojih ličnih uspeha u radu sa ekipom. Ali, prisećaju se i teških momenata tokom šampionata 2016. godine. Trener Halgrimson objašnjava te trenutke sa tipičnom islandskom smirenošću:
„Kada je Engleska već na samom početku dala gol, to je bio veoma napet momenat za nas. Pomislili smo da nećemo uspeti. To je bio šok, i uopšte nismo planirali takav scenario. Ipak, rešili smo da napadnemo i uspeli smo da izjednačimo rezultat“.
Navijači su se na pravi način, dostojanstveno zahvalili vikinzima. Njihovo „Huh!“ postalo je poznato u celom svetu, pa su čak počele i da ih imitiraju druge ekipe tokom šampionata u Francuskoj. Islandski trener ipak ne misli da je kopiranje njihovog pokliča loše:
„Mi čak smatramo da je to odlično! Mi smo već pomalo umorni od toga, ali zato ostatak sveta može da koristi naše ’Huh!‘!“
Oduševljenje je na samom Islandu imalo sasvim druge posledice. Državu je zapljusnuo pravi bebi-bum.
„Kada su ljudi srećni, oni se bave takvim aktivnostima — ne želim sad da preciziram, znate na šta mislim. Ali, to je očigledno tako. Nas inače ima malo na Islandu, zato je to odlična posledica naše pobede“, govori Halgrimson sa širokim osmehom.
Što se tiče budućnosti njegove ekipe, trener ima vrlo ambiciozne planove. Godine 2018. planira sa svojom ekipom da nastupi na šampionatu u Rusiji.
„… Ali to će biti prilično teško za Island, iako je to naš cilj. Nadam se da ćemo i do početka prvenstva posetiti Rusiju nekoliko puta“, zaključuje Halgrimson.