Prošlo je skoro tačno četiri godine otkad je u Briselu dogovoreno uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji. Od tada se mnogo toga promenilo, ponajviše na štetu Srba, a ZSO još nije formirana, zahvaljujući albanskoj strani, koja je na sve moguće načine nastojala da tu obavezu prolongira u nedogled.
Kosovske vlasti konstantno naglašavaju da su spremne da otpočnu razgovore o formiranju ZSO, ali ne onako kako je dogovoreno pre četiri godine. Prema poslednjoj izjavi kosovskog premijera Ise Mustafe, Priština je spremna da započne sa izradom statuta Zajednice „u skladu sa kosovskim ustavom“. On je najavio da će tim povodom uskoro biti organizovan susret sa predstavnicima Srpske liste, SAD, EU i OEBS-a. Država Srbija, sa kojom su kosovski Albanci postigli sporazum, ne pominje se nigde.
Izjavu sličnu Mustafinoj dao je i kosovski zamenik ministra za lokalnu samoupravu Bajram Gecaj, koji je dogovore o početku razgovora o formiranju ZSO najavio za iduću nedelju. Ni on ne pominje državu Srbiju.
Iako su sa srpskom državom dogovorili formiranje ZSO u Briselu, kosovski Albanci nastoje da je eliminišu iz pregovaračkog procesa kako bi lakše mogli da vrše pritisak na političke predstavnike kosovskih Srba, smatra Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije. Eliminisanjem Srbije iz pregovaračkog procesa, srpski predstavnici bi, prema Drecunovim rečima, za Albance bili lak plen, na njih bi lakše mogli da vrše pritisak, da ih nateraju na popuštanja, i, na kraju, da obesmisle ZSO.
„Ono što Mustafa govori jednostavno nije prihvatljivo. Nemaju šta oni da budu spremni za početak razgovora, oni treba da urade ono što je predviđeno Briselskim sporazumom, dakle svoj deo posla i ništa više. Nije dogovoreno da u implementacionom timu budu Albanci, nego da Srbi izrade statut Zajednice, da onda on na najvišem nivou bude predstavljen i da ga, posle, tzv. vlada na KiM uvede u postojeći pravni okvir koji funkcioniše u našoj južnoj pokrajini. To je bio dogovor. Oni sada na sve načine hoće da izvrdaju taj dogovor, da formiraju neki svoj implementacioni tim, evo sada hoće da ubacuju jedne, druge, treće. To tako ne može da se radi“, kaže Drecun.
Albanci samo žele da pokažu međunarodnoj zajednici namere da, tobože, kreću i žele da ZSO bude formirana, ali kako Drecun kaže.
Publicista i analitičar sa KiM Živojin Rakočević podseća na činjenicu da su u protekle četiri godine Albanci uzurpirali većinu najvažnijih oblasti. Sva ta pitanja, kao što su Zakon o Trepči, Zakon o strateškim ulaganjima, kao i odluka o oduzimanju srpske imovine, Beograd bi, prema Rakočevićevim rečima, morao da pokrene.
„Beograd ne sme sebi da dozvoli da se na Kosovu formira ljuštura koja će biti kreirana po željama Prištine, koja će unutar sebe imati neku vrstu forme koja bi trebalo da zaštiti zdravstvo, obrazovanje, finansiranje srpskih institucija. Dakle, to je besmisao u koji smo ugurani i u koji je Beograd uguran. Odlagano je, godine su prošle, i u tim godinama Srbima je uzeto devedeset odsto stvari koje su mogle da budu u okviru zajednice“, kaže Rakočević.
Prema viđenju Prištine, nastavlja Rakočević, ZSO je nešto što bi trebalo da oduzme čak i idejno-kulturne veze Beograda i kosovskih Srba.
I Srpska lista bi trebalo da pitanja kao što su Trepča, otimanje srpske imovine i Zakona o strateškim investicijama stavi na pregovarački sto i da njima uslovi formiranje ZSO, tvrdi Rakočević.
„Ako je zakonski oteta Trepča, ako je uspostavljen zakon o strateškim investicijama gde Priština na teritoriji bilo koje srpske opštine može uzeti bilo šta bez veta predsednika opštine, a on je taj veto do sada imao, ako je odluka o otimanju imovine Srbije doneta, onda sve to treba vratiti na pregovarački sto. Sve to Srpska lista mora da brani jer inače nema nikakvog smisla učestvovati u pravljenju neke konstrukcije koja, u osnovi, sada, posle ovoliko potrošenog vremena, ne može ničemu da posluži“, zaključuje Rakočević.
