Ajala je u intervjuu za Sputnjik rekao da krvava delatnost dama na severoistoku zemlje pokazuje „novu ulogu žena kao lidera u društvu“.
„Žene žele rukovodeće uloge i aktivno učestvuju u raznim životnim sferama i to ne više samo kao saputnice muškaraca. Raste broj žena koje rade kao plaćene ubice i čak se neke nalaze na čelu zločinačkih bandi“, objašnjava Ajala, inače autor knjige „Tri lica identiteta, kriterijumi za primenjenu filozofiju“.
U jednom od svojih radova, autor zaključuje da je trgovina narkoticima toliko duboko ukorenjena u meksičkoj kulturi, da je zapravo postala neodvojivi deo nje. U vezi sa tim, rodna ravnopravnost i polna jednakost su postale i deo kriminalnog sveta.
„One žele da učestvuju u procesu donošenja odluka, da imaju realnu vlast i, ne zaboravimo, ovde se trgovina narkoticima zaista prepliće sa politikom. To za sa sobom povlači promene u percepciji polnog identiteta i morala. Nasilje se toliko isprepletalo sa meksičkom kulturom i svakodnevnim životom, da je učešće žena u njemu postalo nešto sasvim uobičajeno“, kaže filozof.
Naučnik podseća na slučajeve kada su po internetu kružili snimci i fotografije gde žene odsecaju glave svojim žrtvama, a potom i same ginu na isti način, na primer Vera Loka ili La Flaka.
Nadimak La Flaka nosila je Džoselin Ninjo, krhka mršava brineta sa dugom kosom, čije je telo, prema pisanjima lokalne štampe, isečeno na brojne delove, nađeno u frižideru za pivo. Devojka koja je ličila na običnu tinejdžerku, a baratala oružjem kao profesionalni revolveraš, bila je lako identifikovana zahvaljujući tetovaži na ruci. Fotografiju Ninjove su prethodno objavile suparničke grupe, kako bi je lakše našli i likvidirali.
Filozof i naučnik je zatečen „normalizacijom nasilja“, koje sve dublje prožima svakodnevni život. „Društvo priznaje i prihvata činjenicu da su ubistva deo svakodnevnog života“, neveselo dodaje Ajala.
„Nasilje je toliko prodrlo u naše društvo da ljudi prihvataju kulturu trgovine narkoticima kao deo svakodnevice, i to dovodi do toga da i deca imaju predispoziciju ka zločinima. Čak kada je narko-bos Loera Gusman, sa nadimkom El Čapo iz poznatog kartela Sinaloa, bio uhapšen, ljudi su čak izašli na ulice da protestuju i da traže njegovo oslobađanje“, ne može se načuditi Ajala.
Prema njegovom mišljenju, granice unutar meksičkog društva su „sve manje jasne“, pa je izučavanje kulturnog identiteta Meksika danas nemoguće bez izučavanja i te subkulture sa margina društva.
