Manja vila u Alepu uopšte ne liči na sirotište — malo dvorište, sobe sa igračkama, domaća atmosfera. Sa strane možda izgleda kao da ovde živi obična porodica sa mnogo dece. Uostalom, ona to i jeste.
„U našem prihvatilištu se sada nalazi 37 siročadi. Mi radimo sve što možemo da se ovde osećaju kao kod kuće, kako bismo postali jedna velika porodica“, rekao je novinarima direktor sirotišta Muhameda el Tajiba.
Sirijci po pravilu imaju velike porodice. Ako ginu roditelji, decu na staranje uzimaju tetke, ujaci, babe, dede čak i dalji rođaci. Međutim, u ovom ratu ponekad u porodici poginu svi i deca ostaju sama. Tada oni dolaze u sirotišta.
Sirotište pomažu donatori i ruska vojska. Do skladišta Centra za pomirenje zaraćenih strana svake nedelje ovde stižu kamioni sa brašnom, šećerom i heljdom. Oficiri kupuju i voće i bombone za decu.
Vojska ovde nije prvi put. Dečaci ih već znaju i očekuju poklone, ambleme ruske vojske i, naravno, slatkiše. Da, vojnici ne odlaze odmah, oni se trude da ostanu malo duže, kako bi se malo igrali sa decom. Potrebni su im ne samo hrana, već i pažnja.
Ovo nije jedini objekat kojem ruska vojska pomaže. U mnogim nepristupačni rejonima humanitarnu pomoć može dopremati samo ruska vojska.
„Na našim skladištima ima desetine tona hrane. Ona će biti upakovana u pakete i poslata sto kilometara od Alepa. Razdavaće se izbeglicama“, rekao je načelnik skladišta centra za mirenje u Alepu Kamal Sulajmanov.
U skladištu se nalazi oko 2.000 paketa. Već sutra će biti isporučeni u jedno oslobođeno selo u predgrađu Alepa.
