Velika Britanija je prošle srede i zvanično pokrenula proceduru izlaska iz Evropske unije, čime će biti okončano 44-godišnje članstvo te zemlje u uniji evropskih država.
Izlazak iz EU Britanci su izglasali na referendumu održanom u junu prošle godine, a ta njihova odluka, koja je sada i formalno počela da se sprovodi u delo, otvara brojna pitanja, poput onog koliko će „bregzit“ koštati Britaniju, a koliko samu EU, ali i koje bi posledice vraćanje britanske „nezavisnosti“ od Unije mogle da budu kada je reč o odnosima unutar samog Ujedinjenog Kraljevstva, prevashodno kada je reč o želji Škota da se osamostale, ali i po situaciju u Severnoj Irskoj.
Siniša Ljepojević, novinar i dugogodišnji dopisnik više srpskih redakcija iz Londona, za Sputnjik podseća da su građani Škotske na referendumu glasali da ostanu u okviru EU, što je, kako kaže, veliki apsurd, jer je Škotska deo Velike Britanije koji je platio najveću cenu i najviše stradao zbog članstva u EU i politike ribarstva.
Takođe, rezultat britanskog referendum o članstvu u EU, a sada i aktiviranje Člana 50, značio je dodatni stimulans za Škotsku nacionalnu partiju, vladajuću stranku u lokalnom škotskom parlamentu, da obnovi ideju o novom referendumu, s obzirom na to da na prethodnom, pre dve i po godine, nije prošla ideja o otcepljenju Škotske.
„Važno je da se zna da se nijedan referendum u Škotskoj ne može da bude organizovan bez saglasnosti Vlade u Londonu, a britanska premijerka Tereza Mej je pre nekoliko dana rekla predsednici Vlade Škotske da referendum može da dođe u obzir tek kada Britanija izađe iz EU. Međutim, najveći problem zagovornicima nezavisnosti je u tome što većina Škota i dalje ne želi da ode iz Velike Britanije, i to su mahom političke igre iz Brisela ili Amerike kao pritisak na Vladu u Londonu“, navodi Ljepojević.
Prema njegovim rečima, nezavisnost Škotske većini građana ne odgovara jer je Škotska zadržala svoju socijalnu politiku, koja se potpuno razlikuje od one u Engleskoj.
„U Škotskoj se ne plaćaju participacija za fakultete niti recepti za lekove, a Škotska plaća participaciju ako neko od njenih građana studira u Engleskoj. Naravno, sve to finansira centralna vlada u Londonu, i Škoti to veoma dobro znaju. Neću da kažem da oni ipak poštuju matematiku i novac, ali mnogo se više medijski manipuliše na temu nezavisnosti Škotske, nego što je to stvarno raspoloženje njenih građana“, objašnjava Ljepojević.
On dodaje i da su Škoti duboko svesni svojih veoma ozbiljnih unutrašnjih problema.
„Od 5 miliona građana Škotske, 50 posto su katolici, a druga polovina su protestanti. Što je najgore, oni žive na etnički čistim teritorijama — u zapadnom delu su katolici, u istočnom protestanti, a njihova međusobna netrpeljivost je kao i ona u Severnoj Irskoj. Međutim, ta netrpeljivost se unutar Velike Britanije, kao velike zemlje, amortizuje. Škoti dobro znaju da bi situacija bila mnogo drugačija ako bi jednog dana Škotska postala nezavisna. Prema tome, naravno da svi koriste priliku za promociju svoje politike, ali realnost je takva da je odlazak Škotske iz Velike Britanije malo verovatan“, ocenjuje Ljepojević.
Kako kaže, i građani Severne Irske su na referendumu glasali za ostanak u EU, ali to ne menja činjenicu da moraju da poštuju državne odluke Ujedinjenog Kraljevstva.
„Severna Irska je deo Velike Britanije, sa takozvanom lokalnom samoupravom, i tu nema nikakvih promena, tim pre što Severna Irska u ogromnoj meri zavisi od centralne vlade u Londonu. Ako imamo u vidu da Engleska ima 50 miliona stanovnika, a dva miliona stanovnika živi u Severnoj Irskoj, jasno je da Englezi daju ogroman novac Severnoj Irskoj. Spekulacije da bi nakon ’bregzita‘ moglo da dođe do problema sa Severnom Irskom su propaganda koja stiže mahom iz Brisela, a delom i iz Amerike, jednaka propagandi koja je vođena na temu da Britanija zapravo neće ni izaći iz EU“, objašnjava Ljepojević.
On dodaje da se govori i o problemu granica između Velike Britanije i Republike Irske, jer sada ta granica između Severne Irske, kao dela Ujedinjenog Kraljevstva, i Republike Irske praktično ne postoji.
„Ni tu neće biti nikakve promene zbog toga što je ta u suštini nepostojeća granica regulisana bilateralnim ugovorom Republike Irske i Velike Britanije davno pre evropske integracije. Dakle, ’bregzit‘ neće ni tu izazvati nikakve probleme“, zaključuje Ljepojević za Sputnjik.
