Nisam pristalica teze da je Balkan u ovom trenutku na ivici rata, izjavio je u razgovoru za Sputnjik Miroslav Lazanski, novinar dnevnog lista Politika i odličan poznavalac vojnih i spoljnopolitičkih prilika.
Iako je na Balkanu trenutno mirno, gotovo svakodnevno se ovdašnjoj javnosti serviraju priče o nekim novim sukobima. Da li je u pitanju spin zapadnih sila ili je situacija stvarno zabrinjavajuća?
— Ne možemo reći da je sve tako spokojno s obzirom na situaciju koja je u Makedoniji. Vlada nikako da se formira, a i ovo što se događa u Crnoj Gori pokazuje da postoji disproporcija između elite na vlasti i većine naroda, posebno kad je u pitanju ulazak Crne Gore u NATO. Dakle, to jesu dva neuralgična područja, ali ne vidim da je to toliko zapaljivo da bi moglo doći do nekog većeg sukoba.
Kao da su i u EU i NATO „zabrinuti“ da bi na Balkanu mogli opet da buknu sukobi…
— Mislim da mnogi službenici srednjeg i višeg ranga, kada je u pitanju EU i neke evroatlantske strukture, više daju tu vrstu izjava da bi na neki način opravdali svoj razlog postojanja i arbitriranja na ovim prostorima. Kad bi balkanskim narodima i državama bilo ostavljeno da međusobne sporove i pitanja rešavaju isključivo bez mešanja ovih sa strane, mislim da bi se mnogo brže došlo do određenih rešenja.
Dakle, ne očekujete velike nemire?
— Ne vidim mogućnost nekog velikog sukoba, nije je to tako alarmantno niti je to tako strašno opasno, više postoje spin izjave određenih službenika međunarodne zajednice nego što je to realno na terenu. Ipak, Makedonija jeste neuralgična tačka, Crna Gora je dobila „kart blanš“ od Amerike da uđe u NATO i pitanje je kako će se to odraziti na opoziciju. Vlast u Crnoj Gori je znala da to pitanje o NATO-u ne bi prošlo na referendumu.
Mirovne snage Evropske unije u BiH upozorile su domaće lidere da su spremne da u kratkom roku intervenišu ukoliko dođe do novih sukoba u Bosni i Hercegovini. Na kakvu opasnost misle, na povratnike iz Sirije ili na navodnu rusku pretnju?
— Zaista ne znam o kojoj vrsti sukoba oni hipotetički govore, ko bi mogao da se suprostavi, jupiterijanci i marsovci ili ovih džihad-ratnici koji se vraćaju sa lokalnim strukturama vlasti? To je onda posao pre svega obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi BiH, da se sa njima obračunaju. Oni imaju 5-6 agencija i tačno se znaju sva imena vahabija, ko je gde otišao. Mislim i da američka i britanska ambasada o tome vode računa. Da li ih njihovi prijatelji u Sarajevu o svemu tome obaveštavaju,to je drugo pitanje, ali ne znam na koga se odnosi ovakva vrsta pretnji. Pitam se da li su Sarajevo i Banjaluka u takvoj vrsti konflikta i klinča zbog kojeg su oni spremni da reaguju. Možda je izjava data povodom „ruske pretnje“, a nikome ne smeta kada u bosansku privredu ulažu recimo Izraelci i Kinezi. Američka meka sila navodno ne šteti nikome ali čim se pojavi ruska, koja je inače sto puta manja, to je već izazov. Za normalne ljude je sve to smešno ali takve stvari pričaju oni plaćenici NATO-a. Rusija je na Balkanu prisutna tako što ima svoje ambasade i svoj Humanitarni centar u Nišu koje budale, neznalice, amateri i kreteni proglašavaju nekakvom tajnom, vojnom bazom. Srpsko-ruski centar smešten je na javnom aerodromu, pa zar igde postoji tajna baza na međunarodnom aerodromu gde sleću svaki čas neki čarter- avioni i lou-kost kompanije?! Taj centar u Nišu nema ni ogradu i stalno je otvoren za sve vrste novinarskih poseta, ali se uporno protura da je to nekakva ruska baza.
Poslanici kosovske skupštine usvojili su Deklaraciju kojom Kosovo priznaju samo na osnovu ustavnog imena „Republika Kosova“, bez zvezdice i fusnote…
— To je sada čist folklor, neka vrsta cirkusa i satire. Sa fusnotom ili bez nje, oni se ponašaju kao samostalna država. Činjenica je da ih je priznalo više od sto država u svetu, glavne zapadne zemlje ali je i dalje najbitnije da ih mi nikad ne priznamo.
Namera Prištine da formira oružane snage Kosova zabrinula je pored Srbije i Rusiju. Svi znamo da je to veoma opasan korak za stabilnost na Balkanu i da je u suprotnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Hoće li ipak doći do formiranja kosovske vojske?
— To su samo formalnosti. Kosovska vojska u praktičnom stanju već postoji. Ima strukturu, komandu, hijerarhiju, ali se samo zove „Kosovske bezbednosne snage“. Obuku im vrše NATO-ovi oficiri i instruktori. Naravno da Amerikanci nikada nisu mogli odmah da pristanu da se ta vojska transformiše, da se ignoriše srpski glas u kosovskoj skupštini. Iako ta vojska nije nikakva pretnja za Srbiju, Priština time korak po korak pokušava da zaokruži paradržavnu tvorevinu koju oni zovu „država Kosovo“. Amerikanci im trenutno doziraju pomoć. Nisu „na prvu loptu“ hteli svojim favoritima u predizbornoj kampanji da daju takav miraz, ali za godinu-dve ekipa u Prištini će napraviti neki „bajpas“ i ostvariće svoj cilj.
Koga očekujete na optuženičkoj klupi Specijalnog suda za OVK? Prve optužnice se očekuju na leto…
— „Krupne ribe“, ali sve je to relativno. Imali smo Ramuša Haradinaja u Hagu i svi svedoci su se ili utopili u kadi ili ih je zgazio auto na pešačkom prelazu, niko od njih nije ostao živ. Šta mislite kako će proći svedoci u Prištini?! Ne očekujem da će bilo ko izaći živ pred sudije da svedoči, ako suđenja budu u Prištini, nećete imati živog svedoka. Albanci su disciplinovana nacija, oni nisu kao Srbi koji su spremni da odustanu od nekih stvari i među kojima stalno postoje sukobi. Nije slučajno što u srpskom grbu postoje četiri slova „S“. Ako vi morate da naglašavate da „samo sloga Srbina spasava“ znači da imamo neslogu, stalno prisutnu u nacionalnoj istoriji. Kad je u pitanju Kosovo, albanska nacija, državnost — nema nesloge, a kako to promeniti kod Srba, to je više pitanje za psihologa i sociologa.
Crna Gora je na pragu ulaska u NATO. Čeka se potpis Donalda Trampa. Da li će Srbiji biti teško da bude okružena zemljama članicama Alijanse?
— Taj ulazak je bitan za crnogorsku elitu, a za narod to ne znači ništa. Neće tamo sada početi da padaju pečene kokoške, niti će standard porasti. Crna Gora je u vojnom smislu potpuno beznačajan član NATO-a i partner. Ovo je više poruka Moskvi i udarac za rusku spoljnu politiku nego što je to neka vrsta dobiti za NATO. Na Jadranu će Alijansa dobiti samo još 50 kilometara obale i luku Bar, u koju najveći ratni brodovi tipa nosača aviona ne mogu da uplove. Alijansa je ovim prijemom pokazala Rusiji da na Balkanu ne mogu ništa i pitanje za Moskvu jeste kako su se oni to postavili. Narod Crne Gore na referendumu ne bi izglasao ulazak u NATO. Niko od političara neće nikada biti pametniji od naroda kada su u pitanju tako krucijalne stvari. U Sloveniji se na referendumu odlučivalo i o NATO-u, ali i o radnom vremenu šoping centara nedeljom.
Zašto NATO gomila trupe na granici sa Rusijom, koji je smisao toga s obzirom na činjenicu da Moskva nema pretenzije ka Poljskoj? Vladimir Putin je naredio da se poveća broj vojnika. Da li je to direktan odgovor na pretnje koje dolaze od strane Zapada?
— Odgovor Rusije je formiranje nove divizije u kojoj je oko 13.000 vojnika. Rusija će ojačati Zapadni vojni okrug zbog toga što Amerika gomila dodatne trupe na Baltiku, kao i u Bugarskoj i Rumuniji. Mi zapravo prisustvujemo početku nove trke u naoružavanju. Donald Tramp je već povećao vojni budžet Pentagona za novih 60 milijardi, a članice Alijanse će naterati da izdvoje dva posto od svojih budžeta. Biće na relaciji Amerika, Nemačka, EU mnogo trgovačkih sukoba, jer bez obzira što je Tramp političar i predsednik, on je ipak biznismen. Amerika ima problem i sa Turskom, jer tursko sukobljavanje sa Nemcima i sa Briselom predstavlja slabljenje južnog krila NATO-a. Ukoliko Turci tu budu nezadovoljni, mogu da zaoštre svoj stav prema Briselu i Nemačkoj što ne znači da će izaći iz Alijanse. Neće Turci odustati da imaju NATO baze na svojim teritorijama, jer im to donosi novac, dobijaju vojnu tehniku po niskim cenama, a i sigurniji su u savezu. Međutim, oni će u kontekstu razgovora sa Rusima podizati cenu prema Amerikancima i nije slučajnost što je državni sekretar Reks Tilerson otišao u Ankaru, a ne u Atinu. Turska vojska je ipak druga armija NATO-a posle američke.
Da li imate nešto više informacija o novim „migovima“ koji treba da stignu u Srbiju?
— Oni bi verovatno već sleteli u Srbiju, ali neke naše dobre, prijateljske, susedne države ne daju pravo preleta. Ne zbog njihove volje, već zbog NATO-a. Mi sada pregovaramo sa njima da ne moramo da ih rastavljamo pa ih vozimo transportnim avionima. To bi bio posao od nekoliko dana, jer se samo krila rastavljaju. Takođe, postavlja se i pitanje da li će oni biti isporučeni kao donacija ili u okviru vojnotehničkog sporazuma. U pitanju su administrativni problemi, ali se nadam da ćo vrlo brzo biti rešen i da će oni uskoro stići u Srbiju.
