Danas predstavljena Deklaracija već je podigla veliku prašinu u državama regiona na koje se odnosi — BiH, Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku.
Vladimir Arsenijević iz Udruženja „Krokodil“ je predstavljajući Deklaraciju izjavio da pažnja koju je izazvala govori zapravo o njenoj bitnosti.
„Želeli smo da pokušamo da rekonstruišemo neprirodno stanje koje živimo u regionu već nekoliko decenija“, rekao je Arsenijević, koji je potpisnik Deklaracije.
Hrvatska književnica Ivana Bodrožić, koja je takođe potpisnica Deklaracija, rekla je ona pogrešno interpretirana u medijima i dodala da iz onih koji su je potpisali ne stoji nijedna institucija, stranka ili bilo kakva finansijska podrška.
„Našli smo se oko ove Deklaracije i udružili zbog naših uverenja. U Hrvatskoj je smatraju napadom na Deklaraciju o hrvatskom jeziku iz 1967. godine, iako se i ta deklaracija bori za jedan jezik koji je glavni, a koji možemo zvati kako želimo“, rekla je Bodrožić.
Činjenica da govorimo jednim jezikom je i to što se ovde svi razumemo i ne treba nam prevodilac, rekla je i dodala da seu hrvatskim medijima o Deklaraciji govori kao da se sada stvara neki neostojeći jezik, što nije tačno.
Raznolikosti su, dodala je, naše bogatstvo.
„Postoje četiri standardne varijante koje se u svakoj državi mogu imenovati onako kako to te države žele. Ako se u 75 posto međusobno razumemo, znači da se radi o jednoj lingvističkoj osnovici koja je spomenuta u deklaraciji donesenoj pre 50 godina“, rekla je Bodrožić.
Bodrožićeva je rekla da Deklaracijom žele da upozore na raznolikost za koju, kako je rekla, mi smatramo da je bogatstvo.
„Ne želimo narode čistiti od nečega. Jezici se vrlo često ne podudaraju s narodima, što je primer sa Nemačkom, Austrijom. U Austriji govore nemački jezik što ne čini Austrijance manje Austrijancima. Svi znamo šta se dogodilo nakon rata, a meni se na neki način čini da se jezik kojim smo govorili raspao“, rekla je.
Osvrnuvši se na pojavu „Dve škole pod jednim krovom“, gde su deca odgajana da s njima žive i odrastaju „oni drugi“.
„Cilj ove Deklaracije nije kršenje Ustava, ni čišćenje nečega. Želimo simbolizovati javnost da narod može biti samostalan, država suverena, a da dopustite tom narodu da priča kako želi. Naravno, ne zagovaramo jezičnu anarhiju, postoje jezični standardi i neka tako ostane“, rekla je Bodrožićeva.
Ona je ispričala da je šetajući Baščaršijom gledala suvenire i ugledala hemijsku olovku napravljenu od čaure metka na kojoj piše — Sarajevo.
„Mi ne želimo rušiti Ustav ili nešto represivno uvoditi, ne želimo bilo koga primoravati na nešto. Mi želimo senzibilizovati javnost da postoje drugi modeli shvatanja jezika“, rekla je i dodala da su prvih 200 potpisnika mahom ljudi koji su izuzetno obrazovani.
Takođe, kazala je, mi ne tražimo zajedničko ime jeziku, ne želimo ga nazvati jugoslavenskim, balkanskim, zagovaramo da svaki narod imenuje svoju varijantu jeziku onako kako želi.
