Ovi komentari označavaju veliko priznanje poraza ovog konkretnog aspekta spoljne politike SAD.
„Naš prioritet više nije da samo sedimo i fokusiramo se na proterivanje Asada“, rekla je Hejlijeva. „Naš prioritet je da zaista vidimo kako ćemo da sredimo stvari, sa kime moramo da radimo da bismo zaista napravili razliku za ljude u Siriji.“
Pitanje da li će Asad ostati na vlasti mučilo je lidere širom sveta. Od januara je na snazi nesiguran prekid vatre kojem su posredovali Moskva, Teheran i Ankara.
Moskva i Ankara posebno su se pojavili kao garanti prekid vatre, ali u suštini sve zemlje, uključujući i SAD pod Obaminom administracijom, želele su da vide svrgavanje Asada sa vlasti. Čini se da je pitanje sa kojim su se lideri borili da li Asad može, treba ili će ostati na vlasti, sada postalo jasnije.
Dok se SAD bori da održi svoju volju na međunarodnoj sceni, povlačenje podrške Vašingtona protivnicima Asada predstavlja veliki udarac interesima koji su želeli da Asad bude smenjen.
Kao odgovor na pitanje o tome da li će političko rešenje u Siriji uključiti ostavku Asada, Hejlijeva je odgovorila u članku objavljenom 30. marta.
„Ovo je jedna od situacija u kojima SAD i Rusija svakako mogu da razgovaraju i kažu: ’Dobro, kako možemo da dođemo do boljeg rešenja ovde?’, ali pitanje Asada ostaje“.
Početkom marta portparol američkog Stejt departmenta Mark Toner rekao je da Asad nije „prihvatljiv lider za čitav sirijski narod“. Svrgavanje Asada bilo je jedan od prvih ciljeva Obamine administracije na Bliskom istoku.
Tokom posete Ankari, američki državni sekretar Reks Tilerson, takođe je izjavio da će se SAD povući sa svog prethodnog stava.
Status Asada „na duže staze“ „odlučiće sirijski narod“, rekao je Tilerson na konferenciji za novinare sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom.
