Jedina je supruga nekog predsedničkog kandidata koja ne samo da ga prati u kampanji nego i aktivno učestvuje u mitinzima. Gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“, Jeremićeva ističe da ne drži političke govore, nego da joj je prirodno da bude uz supruga jer su uvek bili jedno uz drugo u važnim trenucima u životu, ali i da bi mogla da mu pomogne svojim iskustvom iz novinarstva, kao supruga, čovek i prijatelj.
Dodaje da je, dok je Vuk Jeremić bio predsednik GS UN, kao i ostale supruge diplomata i ambasadora na Ist riveru, bila uključena u mnoge aktivnosti u UN poput konferencija o zaštiti dece, rasnoj diskriminaciji, globalnom zagrevanju, održivom razvoju. „Bilo mi je zanimljivo i uvek sam pomagala svom suprugu. I kasnije kada je trčao trku za generalnog sekretara, ja sam bila ta koja mu je dosta pomagala. I mislim da taj, možemo ga nazvati, američki pelcer može biti naš model“, kaže Jeremićeva.
Priseća se i druženja sa pokojnim ruskim ambasadorom pri UN Vitalijem Čurkinom, koji je, kako kaže, bio Vuku Jeremiću kao stariji brat. Vitalij Čurkin je, po njenim rečima, bio izuzetan čovek i jedan od najkompetentnijih diplomata u istoriji kog su i oni s kojima se nije slagao zvali „maestro diplomatije“.
Jeremićeva nije želela da komentariše neke jetke komentare na njen račun na socijalnim mrežama i poređenja sa Mirom Marković i Danicom Drašković.
„Ne bih ocenjivala ko je kakav bio u prošlosti, ja sam takva kakva sam, ne pretvaram se, vrlo sam otvorena, direktna, iskrena, a kako će ljudi to protumačiti — to je na njima. Ne bih komentarisala druge dame“, kaže ona.
Ne razmišlja ni o mogućnosti da postane prva dama. „Ima vremena“, ističe ona. Što se tiče kampanje, glavni utisak iz obilaska gradova po Srbiji joj je „koliko su ljudi u strahu“, a takođe što su „umorni i razočarani u silna neispunjena obećanja i mnogo teško žive“.
„To je glavni utisak jedne tužne slike Srbije. Ovo je poslednji momenat da počnemo nešto da menjamo. Ne bih da zvučim kao političar, ali stvarno mislim da nešto mora ozbiljno da se menja. Svi gledamo Beograd, a zaboravljamo kako žive ljudi u većini gradova po Srbiji. A žive mnogo teško“, konstatuje Jeremićeva i dodaje da su građani uprkos tome sačuvali vedar duh i da su gostoprimljivi i duhoviti.
Komentariše i epizodu koja joj se desila kada je potpredsednik naprednjaka Milenko Jovanov izdao saopštenje u kom ju je optužio da je vođa narko-kartela. Sledećeg dana održala je konferenciju za novinare na kojoj se rasplakala, a te suze su neki mediji ocenili kao „lažne i sapunicu“.
„Suze su OK, ako se tako osećaš u jednom trenutku. A ja sam se osećala loše, a i dalje se osećam loše. Nikada neću zaboraviti taj trenutak u svom životu, posebno kad sam videla neke svoje kolege koji su počinjali da plaču i kada sam videla njihove suze, bilo mi je još teže. I suze su potpuno OK ako ste iskreni i ako vam je naneta velika nepravda. A ovo što se desilo je nečuveno i prevazilazi svaku granicu pristojne komunikacije“, navodi Nataša Jeremić.
Izvinjenje Aleksandra Vučića, kako kaže, „građanima a ne njoj, uvredilo ju je još više od same uvrede“ jer je „licemerno toliko da nema ništa da doda“.
„Naravno da mi moramo biti i te kako oprezni šta izgovaramo u javnom životu i kad se obraćamo jedni drugima“, upozorava Jeremićeva, koja ne veruje da lider naprednjaka Aleksandar Vučić nije znao šta je pisalo u saopštenju.
„Svi znamo da ne može ništa da prođe, a da ti nisi upućen kao lider jedne partije i predsednički kandidat. To je potpuno neprihvatljiva priča. I uz dužno poštovanje članova porodica svih kandidata i svih ljudi u ovoj zemlji, mislim da ne možemo da poredimo nekog ko je jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji i mene. Ne bih pričala o premijerovom bratu, ali moram da kažem da moramo da vodimo računa o tome šta govorimo i kako jedni druge nazivamo jer svaki sistem vrednosti se time urušava“, smatra supruga Vuka Jeremića i dodaje da su naprednjaci pokazali da svojim delima „ne vode ka pristojnoj i normalnoj Srbiji“.
Na podsećanje da je tužila Aleksandra Vučića kaže da je poslednjih dana dobila nekoliko poruka gde su je „dobronamerni ljudi savetovali da povuče tužbu i da time otvara novi front udara na svog supruga“.
„Rekla sam da samo radim onako kako se osećam i tužbu nikada neću povući zato što moramo biti odgovorni za ono što radimo i odgovarati za to što smo uradili“, ističe Nataša Jeremić. Ne plaši je ni mogućnost da bi proces mogao da se oduži.
„Spremna sam koliko god godina, meseci treba da protekne. Ako treba da idemo na međunarodni sud, na sve sam spremna. Vrlo sam uporna i trudiću se da to isteram do kraja“, poručuje Nataša Jeremić.
Daje i ocenu ponašanja medija u kampanji, objašnjavajući tabloidizaciju i urušavanje medija time što nam to „pojedini ljudi nameću“. „Ako na sve to dodamo da smo siromašno društvo, da su novinari u lošoj finansijskoj situaciji, onda je vrlo jasno kako smo došli do toga. I ako to ne promenimo, samo ćemo još više tonuti. Mi smo zaista na ivici crne rupe“, navodi sagovornica Sputnjika. Prema njenim rečima, mediji su u vrlo teškoj situaciji, plate u medijima su male, a novinari uvek biraju svoju egzistenciju ispred toga da pravovremeno i tačno informišu građane Srbije.
Takvi pritisci u medijima govore da smo mi jedno krajnje nezdravo društvo, gde nemate ni jaku opoziciju, kaže Jeremićeva i upozorava da to vodi ka velikoj destrukciji.
„U medijima pod hitno nešto mora da se menja, da se unose novine u zakon, da novinari imaju veće plate da bi imali bolje uslove za rad i da bi bili slobodniji, jer to je ključ svega“, zaključuje Jeremićeva.
