Pismom Velike Britanije kojim je ta zemlja obavestila Brisel o nameri da napusti EU i zvanično je aktiviran član 50 Lisabonskog ugovora i otpočeo je dvogodišnji proces pregovora do izlaska Britanije iz EU.
Siniša Ljepojević, novinar i dugogodišnji dopisnik više domaćih medija iz Velike Britanije, za Sputnjik kaže da je ovaj dan, u pravom smislu reči, istorijski, kako za Veliku Britaniju, tako i za Evropsku uniju.
„Britanija je jedna od najvećih zemalja u EU i ovo je za nju zaista prava istorija, možda i veća nego za Uniju, jer ovde kažu — ovo je ponovo ’Dan nezavisnosti‘. Za EU to znači da će sada mnogo više energije morati da uloži ne u svoj razvoj, već u pokušaj da se sačuva i da se spreči domino efekat. Što se Britanije tiče, napuštanje Unije za nju posle referenduma nije bilo sporno, uprkos velikoj propagandi iz Brisela i delom iz SAD kako Britanija zapravo neće izaći iz Unije jer to neće moći da preživi. Dakle, ovaj dan se očekivao i znalo se da će on doći“, objašnjava Ljepojević.
Prema njegovim rečima, Britanija veruje da je dobitnik u ovom procesu, dok briselska birokratija smatra da je London gubitnik.
„Verovatno da će na kraju Britanija ipak biti dobitnik, jer ako ništa drugo, ostaće joj oko pedeset milijardi funti godišnje, s obzirom na to Britanija daje Briselu skoro dvadeset milijardi funti godišnje, a samo sprovođenje regulativa Unije Britaniju godišnje košta trideset i tri milijarde funti. U tom najjednostavnijem smislu Britanija je ipak dobitnik, dok će EU ostati bez britanskog učešća u budžetu koji će morati da se prelomi na druge zemlje, što znači da su i druge zemlje gubitnici. Naravno, izlazak Britanije iz EU ne treba gledati ovako pojednostavljeno, već u širem, istorijskom kontekstu u procesu krize EU i savremenog sveta“, napominje Ljepojević.
Kako kaže, ne treba sumnjati da su Britanci dobro procenili kako i kojom dinamikom će napustiti EU, jer su se u senci dnevne politike i javne scene ipak na to pripremali.
„Lisabonski sporazum, koji predviđa mogućnost da jedna zemlja napusti evropsku integraciju, nalaže da od trenutka aktiviranja člana 50 proces izlaska traje dve godine. Nakon toga se sa Britanijom, kao potpuno nezavisnom zemljom vode pregovori o trgovinskim ugovorima i procenjuje se da će taj proces trajati tri godine. Međutim, za Britaniju je najvažnije da u toku ove dve godine obavi formalni proces izlaska i da 52.000 zakona Unije pretoči u domaće zakonodavstvo“, objašnjava Ljepojević.
Na pitanje da li se iz Brisela zaista može očekivati konstruktivnost u pitanju izlaska Britanije iz integracije ili će u postupku „razvoda“ Unije i Londona možda biti prostora i za ucene, Ljepojević kaže da je britanska premijerka Tereza Mej u pismu upućenom Briselu na jednom mestu ukazala da eventualna ucenjivanja ne mogu biti efikasna.
„On je ocenila da je EU krhka i slaba i da ucenjivanja Velike Britanije mogu biti negativna za one koji su ostali u Uniji. Posebno je izdvojila pitanje bezbednosti jer je Britanija još uvek dominantna u službama bezbednosti i obaveštajnim službama, a bezbednost Evrope u velikoj meri zavisi od britanskih kapaciteta bezbednosti. Dakle, nije da ni Velika Britanija nema argumente ako bude došlo do ucenjivanja“, ističe Ljepojević.
Na poruku iz Berlina da će Britanija Nemačkoj ostati blizak partner, ali da to nije isto kao biti deo porodice, Ljepojević kaže da briselski zvaničnici zapravo nikada nisu verovali u to da će Britanija napustiti Uniju. To je, dodaje on, stara politika Unije koja se temelji na ignorisanju realnosti.
„Oni jednostavno hoće da vide samo ono što žele, i tako je i sa Nemačkom. Velika Britanija je vrlo značajno tržište za Nemačku, ne samo automobila, već i drugih proizvoda jer se ovde prodaju čak i čarape proizvedene u Nemačkoj. Dakle, Britanija ima argumente, ona je uvozna zemlja, nema višak svojih proizvoda, pa da druga tržišta mogu da je ucenjuju. Pritom, ono što Britanija ima od industrije spada u visoku tehnologiju i vrhunski kvalitet, a reč je o malim količina, pa će oni kojima je to potrebno te proizvode kupovati i sa Britanijom u EU i bez nje. Dakle, u javnoj komunikaciji ima mnogo manipulacija i činjenice se potiskuju i zamagljuju, a osnovna činjenica je da je Velika Britanija izašla iz EU zato što je procenila da Unija ovakva kakva je sada jednostavno ne funkcioniše, i u novim međunarodnim okolnostima Britanija ne želi da gubi vreme“, zaključuje Ljepojević za Sputnjik.
Inače, povodom pokretanja člana 50 Lisabonskog sporazuma od strane Velike Britanije, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je izjavio da nijedna strana nema šta da dobije.
„U osnovi, ovo je kontrola štete. Naš cilj je jasan — da minimalizujemo cenu koju će da plate EU građani, poslovi i zemlje-članice. Učinićemo sve što možemo i imamo sva sredstva da ostvarimo ovaj cilj“, poručio je Tusk.
