„Prvo, ne verujem da je počeo novi ’hladni rat‘. Nemamo ideološke razlike, pridržavamo se suprotnih stavova. Da, postoje nijanse u sistemu upravljanja zapadnih Zemalja i Rusije, kao i njenih suseda. Ali u celini, svuda je temelj demokratija, odnosno izbori, a sistem je organizovan tako da osigurava poštovanje opozicije. Takođe postoji i tržišna ekonomija“, rekao je Lavrov u intervjuu za časopis „Nešenel interest“.
„Opet, u vezi sa međusobnim ustupcima, vi znate da je u nekim zemljama država u mnogo većoj meri uključena u privredu nego u drugim. Što se tiče demokratskih principa i tržišne ekonomije, ne postoje ideološke razlike. Drugo, danas su, za razliku od vremena Hladnog rata, pred nama mnogo konkretnije zajedničke pretnje kao što su terorizam, haos na Bliskom istoku i pretnja od širenja oružja za masovno uništenje“, podsetio je ruski ministar.
Postoji mogućnost za nastavak saradnje Rusije i SAD o Siriji
„Što se tiče pitanja da li možemo da obnovimo saradnju: da, takva mogućnost postoji“, istakao je Lavrov.
On je dodao da je „predsednik Donald Tramp izjavio da je za njega borba protiv terorizma prioritet u spoljnoj politici i to je, po mom mišljenju, sasvim logično. Siguran sam da ćemo pridržavati istog pristupa“.
Ruski ministar spoljnih poslova naglasio je da, govoreći o „mešanju u poslove drugih država — opasnost od terorizma postaje globalna, dakle, mešanjem u poslove druge države u cilju borbe protiv terorizma, vi delujete u interesu svoje zemlje“.
O sastanku Putina i Trampa
Sastanak predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Donalda Trampa održaće se kada to bude odgovaralo obema stranama, izjavio je ruski ministar.
„Nakon što su održani američki izbori, predsednik Rusije Vladimir Putin i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp razgovarali su telefonom. Oni su uopšteno razgovarali o ključnim pitanjima u našim odnosima i, naravno, o ključnim međunarodnim pitanjima. Oni su se dogovorili da će ostati u kontaktu, a nakon što je predsednik Donald Tramp stupio na dužnost, ponovo su razgovarali i potvrdili da je neophodno tražiti puteve za efikasno rešavanje međunarodnih problema“, objasnio je Lavrov.
„Oni su se dogovorili i da treba američki državni sekretar Reks Tilerson i ja detaljnije da razmotrimo pitanja na dnevnom redu, kao i o pripremi sastanka predsednika koji će se održati kada to bude odgovaralo obema zemljama i obama liderima“, dodao je Lavrov.
Optužbe SAD o mešanju u izbore apsolutno neosnovane
Rusija smatra da su optužbe SAD o mešanju u predsedničke izbore apsolutno neosnovane, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije.
„Smatram da su ove optužbe apsolutno neosnovane, barem meni nije poznata nijedna činjenica koja bi ih potvrdila“, rekao je Lavrov.
Prema Lavrovljevim rečima, „tokom predizborne kampanje ove optužbe su iskorišćene kao sredstvo koje je iz nekog razloga Demokratska partija smatrala efikasnim za privlačenja podrške američkog naroda i pokušala da igra na njegova uverenja da niko ne sme da se meša u američke poslove“.
„To je rusofobično sredstvo“, rekao je šef ruske diplomatije.
„Što se tiče mešanja u poslove drugih zemalja, ne postoje dokazi da je Rusija bila na bilo koji način umešana u ono što se dešava u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Francuskoj ili Velikoj Britaniji. Usput, pročitao sam juče da se premijer Švedske brine zbog činjenice da zemlja tek treba da održi izbore, a da Rusija neće uspeti da se umeša u njih. Iskreno rečeno, ovo nekako deluje infantilno. Treba li predstaviti činjenice ili izbegavati izjave koje svoje autore dovode u nezgodan položaj, čak i ako oni ne veruju u ono što govore“, istakao je Lavrov.
Porošenko želi da „zakopa“ Minske sporazume
„Što se tiče Minskih sporazuma, mislim da ukrajinska vlada i predsednik Petro Porošenko lično žele da ih sahrane. Oni žele da to urade tako da odgovornost bude na Rusiji i stanovnicima istočne Ukrajine“, rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, to se dogodilo zato što se Porošenko suočio sa „ozbiljnim otporom ekstremista, a ekstremisti koji smatraju vladu slabom, zauzeli su poziciju iščekivanja u nadi da će se održati prevremeni izbori ili novi „Majdan“.
Najveća Porošenkova „greška“ je što se nakon što je potpisao sporazume u februaru 2015. u Minsku i vratio kući sa pozitivnim rezultatima dobijanjem podrške Nemačke, Francuske, a potom i Saveta bezbednosti u Njujorku, nije iskoristio trenutak i ubedio svoj parlament i opoziciju da je to koristan sporazum podržan od strane Evropske unije, kojoj Kijev želi da pristupi, naveo je Lavrov.
„Umesto toga, on je nakon povratka u Kijev počeo da se izvinjava opoziciji, govoreći da oni to ne treba da uzimaju smatraju ozbiljnim, da on nije dao nikakvu obavezu koja bi bila pravno obavezujuća, da su oni pogrešno shvatili i tako dalje. On je sam sebe saterao u ćošak, kao potpuno neodgovoran političar koji je nešto potpisao, a nedelju dana kasnije, po povratku kući rekao da on to nije potpisao. Opozicija je osetila da je to njegova slabost“, istakao je Lavrov.
