Šveđanin po imenu Per, koji nije hteo da objavi svoje prezime, nema ni ime, ni adresu koji bi mogli da se pomešaju sa kontakt podacima ruskog predsednika. Jedina zajednička stvar je kućni broj — 23. Pismo je bilo A5 formata, spadalo je u prvu klasu, a na koverti je bila zalepljena marka od 19 kruna (oko 246 RSD). Nije poznato ko je poslao to pismo.
„Bio sam veoma iznenađen. Čime se bavi pošta? Neko mora da je video ovo pismo, barem poštar. Zašto ga je stavio u sanduče?“, pita se Per.
Taj Šveđanin smatra da je malo verovatno da su se prijatelji našalili sa njim, jer na pismu stoji pečat Halsberga, grada u centralnoj Švedskoj, navodi list.
Per je, naravno, bio radoznao šta se nalazi u pismu, ali je uspeo da prevlada iskušenje da otvori koverat. Sada Šveđanin ne zna šta da radi sa pismom, navodi se u članku.
„Dešava se da stigne tuđa pošta, pošta tvog komšije. Tada jednostavno staviš koverat u njegovo poštansko sanduče. Ako je to pismo upućeno nekom daleko, onda se stavi u zajedničko sanduče. Ali ovo je neprihvatljivo. Za onog ko je napisao adresu i platio 19,5 kruna, ovo pismo je bilo važno“, pobunio se Šveđanin.
Per nije siguran da li bi pisao Putinu ukoliko bi imao priliku, ističe „Treleborg alehanda“.
„Ne mislim da je to dobra ideja. Malo je verovatno da bi Putinu bilo zanimljivo šta ja mislim“, smeje se Per.
Pres-služba „Postnorda“ bila je zbunjena zbog incidenta, kao i sam primalac, ističe list.
Portparolka kompanije Marija Ibsen priznala je da se ponekad dešavaju greške prilikom sortiranja, a posebno kada je adresa nejasna. Međutim, prema njenim rečima, bez obzira na to, takva pisma dospevaju na gomilu koja se postepeno sortira. Kada je obim pošte 1,8 milijardi pisama godišnje i to se dešava, navodi list.
„Meni je, naravno, žao što Putin nije dobio pismo koje mu je upućeno“, rekla je Marija Ibsen.
