„Ne mislim. Provokacije su upravo namenjene da nas što više razgale“, odgovorio je Slucki na pitanje da li su neophodne kontramere Rusije na nove sankcije SAD.
Zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume Rusije Jurij Švitkin smatra da nove sankcije SAD smanjuju mogućnost saradnje sa tom zemljom u borbi protiv terorizma.
„Smatram da je to narušavanje potrebe za borbu protiv terorizma i ulaganja napora svih zemalja, uključujući i SAD, jer je terorizam danas izazvao celu međunarodnu zajednicu. Po mom mišljenju, te sankcije će dovesti do sužavanja pozicija SAD u borbi protiv terorizma, borbi u celini usmerenoj na sprečavanje eskalacije tenzija u svim regionima“, rekao je Švitkin. On je izrazio nadu da će SAD promeniti svoj stav.
„Ako govorimo o kontrasankcijama, mislim da sada ne treba činiti praktične korake, jer smatram da su ovo privremeni potezi SAD. Takođe, ova pitanja treba promisliti teorijski, koliko je u perspektivi moguće uvođenje kontramera, uvođenje recipročnih koraka“, istakao je Švitkin.
On je naglasio da je neophodno učiniti diplomatske napore, uključujući i u okviru različitih međunarodnih organizacija, kako bi druge zemlje shvatile da Rusija danas nije izvor eskalacije.
Američke sankcije protiv nekoliko ruskih kompanija neće naneti štetu Rusiji, smatra predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Viktor Ozerov.
„Sankcije nam neće naneti štetu, mi smo navikli na takve sankcije. Posebno što u pogledu spoljnotrgovinskih odnosa sa SAD ne mogu da se porede sa Evropskom unijom“, rekao je Ozerov.
Prema njegovim rečima, sankcije koje su uvedene bez ikakve nove suštinske analize ukazuju na inertnost razmišljanja i aktuelne američke administracije.
„Optužbe na račun Rusije su potpuno neosnovane, mi ispunjavamo sve odluke Saveta bezbednosti UN i ne snabdevamo zemlje koje su pod sankcijama UN ni finansijskim ni tehničkim resursima“, istakao je Ozerov.
Portparol Stejt departmenta je u subotu izjavio da su SAD uvele nove sankcije protiv osam kompanija iz Rusije u vezi sa američkim zakonom o neširenju oružja za masovno uništenje. Kompanije se sumnjiče da su po tom pitanju sarađivale sa Sirijom, Iranom i Severnom Korejom.
