„Niko mi ništa nije nudio i to pitanje nikada do sada nije pokretano. Ne znam da li postoji pravna osnova da građanin Rusije ima dvojno, rusko-srpsko državljanstvo i o tome ću se raspitati. Ako takva mogućnost postoji, ako nije u suprotnosti sa zakonom Ruske Federacije, sa zadovoljstvom ću uzeti državljanstvo Srbije. To bi za mene bila velika čast“, kaže Muhin, odgovarajući na pitanje da li su tačne glasine da priželjkuje srpski pasoš.
Muhin je prvi put došao u Srbiju 1994. godine kada je u poseti našoj zemlji boravio blaženopočivši patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi. Tada nije mogao ni da zamisli da će u Srbiji raditi više od 15 godina i da će tu steći mnogo prijatelja. Za to vreme on je za Srpsku pravoslavnu crkvu oslikao četiri hrama i ikonostas u manastiru Lipovina.
„O dekorisanju Hrama Svetog Save počeo sam da razmišljam 1994. godine, prilikom moje prve posete Srbiji. Tada sam bio sa delegacijom koju je predvodio ruski patrijarh Aleksij Drugi. Sećam se da sam bio fasciniran veličinom beogradskog Hrama, jer tada još nije bio izgrađen Hram Hrista Spasitelja u Moskvi“, priča Muhin.
Trenutno sa svojim timom, sastavljenim od stotinak vrsnih ruskih umetnika, u moskovskoj radionici Muhin radi na izradi mozaika za kupolu Hrama Svetog Save. Kako kaže, u atelje se poslednjih meseci gotovo preselio.
„Ovaj posao je smisao mog života. To je ono što ispunjava celo moje biće, to je razlog mog postojanja. Ništa drugo i ne umem da radim. Zbog grandioznosti ovog poduhvata, sa mislima o beogradskom Hramu ležem i sa njima se budim. To je postalo nešto najznačajnije u mom životu“, kaže on.
Muhin pripada najužem krugu ruskih majstora ikonopisa, a često je nazivan i „najboljim naslednikom velikog Andreja Rubljova“. U Rusiji i celom pravoslavnom svetu uživa izuzetno veliki ugled.
Svetsku afirmaciju stekao je radeći na freskama u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, za šta je dobio i priznanje Ruske pravoslavne crkve — Orden Sergija Radonjiškog. Oslikavao je pravoslavne hramove širom sveta — u Zagrebu u Hrvatskoj, Nijagati u Japanu, u SAD u državi Ohajo, na Malti, Azerbejdžanu itd.
Iskustva stečena u oslikavanju moskovskog Hrama su dragocena za njega i njegov tim, ali se zadaci znatno razlikuju od ovih koji su sada postavljeni kada je reč o dekorisanju beogradskog Hrama.
„Ne mogu se porediti ta dva hrama, jer se radi o principijelno različitim stvarima i zadacima. Kod nas u Hramu Hrista Spasitelja je zidno slikarstvo, tj. to su freske, a u Hramu Svetog Save su mozaici. Sve je drugačije — tehnologije, logistika, priprema, materijali, količine. Zaista ima mnogo razlika“, objašnjava Muhin.
Na oslikavanju moskovskog Hrama radilo se čak i noću, a posao je završen za rekordnih osam meseci, iako je reč o skoro duplo većoj površini.
S druge strane, Muhin obećava da će radovi na kupoli Hrama Svetog Save biti u potpunosti završeni u predviđenom roku, do decembra ove godine. Za to su najzaslužniji ruski umetnici i ruska energetska kompanija „Gaspromnjeft“, koja je donirala 4 miliona evra za izradu unutrašnje dekoracije kupole.
Beogradski Hram biće ukrašen po uzoru na primerke vizantijskih mozaičnih dekoracija 12. veka. U kupoli Hrama će se nalaziti kompozicija Vaznesenja Gospodnjeg sa Spasiteljem i Presvetom Bogorodicom, apostolima i arhanđelima i prazničnim troparima.
Sferičnu slavu Hrista podržavaju četiri anđela u belim odeždama, kompoziciono obrazujući krst. Crvena boja i zlato na krilima anđela unose trijumfalnu notu praznika Vaskrsenja Gospodnja, koji prethodi Vaznesenju.
Muhin je već razradio i izgled oltarskog prostora, ali pre toga mora da se ugovori taj deo posla. Da bi oltar bio završen do početka 2019. godine, kada se obeležava 800 godina autokefalnosti SPC oličene u prvom arhiepiskopu Svetom Savi, Muhin i njegov tim morali bi već u julu da prionu na posao. Sada je to, međutim, u rukama dobrotvora i — Boga.
