Rezultati istraživanja pokazuju da je protiv članstva u NATO 84 odsto ispitanika i da je među njima najviše muškaraca i građana mlađih od 60 godina. Članstvo podržava 11 odsto, dok je pet odsto neodlučnih.
Izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja prihvatilo bi nešto manje od trećine građana, četiri odsto je neodlučno, dok 64 odsto ne prihvata izvinjenje i broj ovih ispitanika opada sa porastom godina starosti.
Kada je u pitanju političar koji najviše podržava bliske odnose sa NATO-om, 23 odsto građana navodi Čedomira Jovanovića, petina Aleksandra Vučića, 16,6 odsto Vuka Jeremića, nešto manje od 30 odsto ne zna odgovor na ovo pitanje, dok su ostali političari pomenuti u manje od dva odsto slučajeva.
Kada su u pitanju razlozi bombardovanja Srbije, prema nešto manje od 40 odsto građana glavni razlog je politika Slobodana Miloševića, 17,6 tvrdi da je razlog etničko čišćenje Srba na Kosovu, 11,3 navodi političke interese, dok oko sedam odsto ne zna da navede koji bi to bio razlog.
Ostali odgovori pominju se sa frekvencijom manjom od pet odsto i tiču se strateškog položaja Kosova, negativnog stava prema Srbiji i njenom razvoju, kao i vojnih i ekonomskih interesa SAD-a, demonstracije moći i etničkog čišćenja Albanaca na Kosovu.
Prema mišljenju 40 odsto građana ulazak Srbije u NATO predstavlja uslov za priključenje EU i ovaj stav zastupljeniji je kod muškaraca, građana mlađih od 45 godina, sa završenom srednjom školom kao i stanovnika Istočne i Južne Srbije.
Kako se navodi, 17 odsto ne zna odgovor na ovo pitanje, dok 43 odsto misli da Srbija ne mora da postane članica NATO-a ukoliko želi u EU.
Petina građana vidi korist od članstva u NATO-u, svaki deseti građanin ne zna da odgovori na ovo pitanje, dok 70 odsto ne vidi korist od članstva u NATO-u, pre svega muškarci, građani starosti od 45 do 59 godina, kao i ispitanici sa najviše završenom srednjom školom.
Istraživanje javnog mnjenja je za potrebe Instituta sprovela „Ninamedija“ na reprezentativnom uzorku od 1.204 ispitanika u periodu od 10. do 17. marta.
Izvor: Tanjug
