Sudeći prema rečima ministra odbrane Zorana Đorđevića, doprinos Srbije u borbi protiv terorista DAEŠ-a u okviru Globalne koalicije za borbu protiv terorista, svodi se na slanje humanitarne i medicinske pomoći, razmenu obaveštajnih informacija i donaciju 30 tenkova Iraku.
Vojnom analitičaru Miroslavu Lazanskom ova poslednja stavka je naročito zanimljiva.
„Voleo bih da vidim da li je to otišlo kao direktna donacija ili to uzima neka američka firma pod izgovorom donacije, a onda oni to prodaju Iraku. Znam primer iz BiH, gde je ona donirala određenu količinu naoružanja i za Avganistan i za Irak, ali to nije išlo direktno oružanim snagama Iraka i Avganistana, nego su naoružanje kupile određene američke firme, a onda su one to prodale i uzele pare. Jako bih voleo da znam kako je izvršena donacija tih tenkova“, kaže Lazanski i dodaje da mu je posebno zanimljivo pitanje da li je Srbija u situaciji da nekome donira bataljon tenkova T-55, a onda očekuje da joj Rusija donira bataljon tenkova T-72.
„Drugo, šta mi imamo da doniramo Iraku? Irak ima pare od nafte. Mogu da kupe američke avione F-16 za skoro 2 milijarde dolara, a sada su spali na to da im Srbija donira 30 tenkova T-55. Vrlo neobično“, objašnjava Lazanski.
Ipak, glavni doprinos koji Srbija može da dâ u borbi protiv terorizma je na polju razmene obaveštajnih informacija, slažu se analitičari.
„Mislim da su naši kapaciteti pre svega u razmeni informacija. Da vidimo ko je sve sa područja Srbije otišao na džihad ’izlete‘. U tom smislu možemo da doprinesemo“, kaže Lazanski.
I njegov kolega Aleksandar Radić kaže da je polje razmene obaveštajnih informacija glavno polje gde bi Srbija mogla da doprinese u borbi protiv terorista. Srbiji su vitalno važne sve obaveštajne informacije o ljudima sa ovih prostora koji se kreću po Bliskom i Srednjem istoku, kaže Radić.
Razmena obaveštajnih informacija je za Srbiju prihvatljiva i sa političkog i sa moralnog stanovišta, dodaje on.
„Prihvatljivo je da se razmena informacija obavlja sa svim zemljama koje su zainteresovane. Tu ne postoji prepreka koja bi se mogla pronaći u domenu spoljne politike. Takav oblik saradnje može da se organizuje i sa Rusijom i sa Amerikom, i sa bilo kojom zapadnoevropskom silom, i sa zemljama iz regiona“, kaže Radić.
Veći iskorak srpskih bezbednosnih snaga, koji bi uključio angažovanje njihovih pripadnika na bliskom istoku, prema Radićevim rečima, nije realan. Čak se i neke članice NATO-a uzdržavaju od većeg angažovanja u borbi protiv terorista na terenu, a Srbija pritom ima i ograničen politički manevar, kaže.
„Srbija je vojno neutralna zemlja i mora da vodi računa kakve bi političke posledice moglo da ima njeno otvoreno svrstavanje na stranu jedne od koalicija“, kaže Radić.
Da li će angažovanje Srbije u antiterorističkim koalicijama izložiti našu zemlju mogućnosti od terorističkih napada, verovatno je pitanje od koga javnost najviše strepi, pogotovo posle poslednjeg terorističkog napada u Londonu.
To zavisi od angažovanja srpskih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi i procene srpskog političkog vrha, kaže Lazanski.
„Čim se prsite da ste u borbi protiv svetskog terorizma u prvom planu, onda ste na neki način i meta. Svesno preuzimate rizik. Mi smo višenacionalna zemlja koja već ima probleme u okolini, imamo situaciju u Sandžaku koja je takva kakva je. Videli ste da čak ni himnu Srbije ne smemo da sviramo na rukometnim utakmicama. A s druge strane, svaka borba protiv terorizma nosi rizik“, kaže on.
Srbija, pre svega, treba da vodi računa o sopstvenoj bezbednosti i sopstvenom državnom i nacionalnom interesu, zaključuje.
Da borba protiv terorizma povlači terorističku odmazdu je mit, tvrdi Aleksandar Radić. Do sada se pokazalo da teroristi deluju tamo gde smatraju da im je svrsishodno, a vodeće zapadne zemlje na meti su terorista zbog propagandnog efekta. Teroristi se posle svakog čina pozovu na to da je napad izveden zato što je određena zemlja protiv njih, ali Radić takva obrazloženja karakteriše kao trošenje reči na propagandu.
