Napad koji je potresao Britaniju na godišnjicu terorističkog napad u Briselu mogao bi da bude samo uvod u novu seriju terorističkih napada u državama Evropske unije. Ovo za Sputnjik tvrdi profesor Fakulteta za bezbednost Milan Mijalkovski.
„Tim pre jer se preduzimaju mere da Islamska država bude uništena. Iz evropskih zemalja na strani DAEŠ-a bilo je nekoliko hiljada boraca, deo je poginuo ali mnogi će se vraćati u države EU. Ako ne budu istog trenutka izolovani, to jest pohapšeni, oni su potencijalni teroristi. Zbog toga evropske zemlje moraju očekivati jedan novi talas terorizma a tu podrazumevam i Britaniju bez obzira što izlazi iz EU“, ocenjuje Mijalkovski.
Naš sagovornik smatra da, iako Velika Britanija ima jedan od najefikasnijih antiterorističkih sistema u Evropi, posebno jer je taj sistem počela da unapređuje još od 2005. godine posle terorističkih napada, teško da je njihovo ljudstvo u bezbednosnim strukturama dovoljno brojno da kontroliše baš sve potencijalne ćelije terorista. Ipak, i u tom kontekstu, Mijalkovski ne misli da će Britanci stepen bezbednosti, koji su od prošlogodišnjeg napada u Briselu podigli na četvrti, zbog poslednjeg napada podići na najviši, peti stepen.
„Englezi nemaju razloga da podižu stepen bezbednosti jer će njihove službe sve to prekontrolisati i sprečiti u dogledno vreme da se ovako nešto ponovi na njihovoj teritoriji. Ali će svakako izvršiti novi pretres svih mogućih potencijalnih terorista“, kaže naš sagovornik.
Broj poginulih u terorističkom napadu u centru Londona, ispred zgrade britanskog parlamenta, porastao je na pet, saopštila je londonska policija. Napadač koji je usmrtio petoro ljudi i ranio više od četrdeset bio je inspirisan islamskim terorizmom, tvrdi britanska policija, a iako se veruje da bezbednosne strukture znaju njegov tačan identitet, za sada nema detaljnijih informacija.
Napadač je prvo uleteo automobilom na trotoar na mostu Vestminster, gde je povredio više desetina osoba, a dve usmrtio. Potom je udario u metalnu ogradu, iskočio iz vozila i naoružan nožem potrčao ka zgradi parlamenta. Presrela ga je grupa policajaca — jednog je napao sečivom i ubio, a potom je likvidiran u policijskoj paljbi.
Britanska premijerka Tereza Mej osudila je napad kao „bolestan i izopačen“, i dodala da izbor lokacije nije bio slučajan.
„Teroristi su namerno izabrali da udare u srce naše prestonice, u kojoj se slave sloboda i demokratija. Svaki pokušaj da se nasiljem poraze te vrednosti osuđen je na propast,“ poručila je Mejova.
U međuvremenu, u medijima i na društvenim mrežama je kao mogući napadač identifikovan Abu Izadin Trevor Bruks, radikalni islamistički propovednik iz istočnog Londona, poznat po širenju verske mržnje.
On je već duže poznat britanskim vlastima zbog povezanosti s terorizmom, a Jutjub je prepun snimaka u kojima poručuje da je važno ubijati policajce, a britanske poslanika naziva nevernicima.
Siniša Ljepojević, dugogodišnji novinar i dopisnik više domaćih medija iz Velike Britanije, koji živi u britanskoj prestonici, kaže da je izbor mesta za napad donekle logičan, ali da je u odnosu na ranije slučajeve terorističkih napada u Londonu vrlo neobičan.
„Ovaj grad, nažalost, ima veliko iskustvo s terorističkim napadima još od vremena IRA. Napadi koji su se odvijali kasnije pripisivani su islamskom terorizmu, ali se poslednjih godina to svelo na pojedinačne, manje incidente. Ovako nešto, a pogotovo u blizini parlamenta, u srcu grada, gde je bezbednost zaista velika, odavno se nije desilo“, kaže on.
Napad u Londonu osudili su mnogi evropski i svetski zvaničnici.
Ljepojević se sticajem okolnosti nalazio u blizini zgrade parlamenta u trenutku napada — kaže da se vraćao kući i da je prevoz funkcionisao normalno, dok mnogi nisu ni znali šta se dešava.
„Ukoliko ne gledate televiziju, vi ovde zapravo niste svesni da je u gradu u toku neka vanredna situacija“, naglašava Ljepojević.
O situaciji u britanskoj prestonici informisan je i američki predsednik Tramp, koji je telefonom razgovarao sa britanskom premijerkom Terezom Mej.
Državni sekretar Reks Tilerson osudio je incident i izrazio saučešće porodicama nastradalih, a policija u Njujorku povećala je nivo bezbednosti kod svih objekata povezanih s Velikom Britanijom.
Siniša Ljepojević u razgovoru za Sputnjik kaže da ima utisak da je u ovom slučaju, koji je u suštini samo napad pojedinca, a ne organizovane terorističke grupe, s relativno malim brojem poginulih i povređenih, podignuta nesrazmerno velika panika u britanskim medijima.
„Mediji su, i to baca sumnju na zloupotrebu ovog čina, podigli sve na nivo koji je Tereza Mej pokušala da donekle umiri najavom da parlament nastavlja da radi i da London i Britanija ne smeju da popuste pred pritiscima“, kaže naš sagovornik.
Na pitanje šta očekuje narednih dana i da li smatra da Londonu ili Britaniji preti opasnost od novih, sličnih napada, eventualno inspirisanih jučerašnjim, Ljepojević odgovara da „živimo u vremenu terorizma“ i da je teško bilo šta predvideti, ali da je njegov utisak da će politička klasa u Britaniji pokušati da iskoristi ovaj događaj za održavanje politike straha i donošenje odluka koji će običnim građanima dodatno pogoršati kvalitet života i uticati na svakodnevno funkcionisanje, kao što su ograničenja na aerodromima, u gradskom prevozu ili u saobraćaju.
Oglasila se i zvanična Moskva. Napad u Londonu svakako je bio nameran, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova i izrazila saučešće rodbini poginulih, a povređenima poželela brz oporavak.
„Nikada nećemo deliti terorizam po bilo kom osnovu. Ovo je nedvosmisleno zlo kojem se moramo suprotstaviti zajedničkim snagama. Naša srca su sa građanima Britanije, delimo njihovu bol“, poručila je Zaharova.
A Igor Šatrov, zamenik direktora ruskog Instituta za razvoj savremene ideologije, u razgovoru za Sputnjik ocenjuje da je napad u Londonu svojevrsno podsećanje na uspehe Rusije, ali i SAD i njihovih saveznika, na Bliskom istoku.
„Ovo što se desilo je na neki način repriza francuskog i nemačkog scenarija — tu mislim pre svega na terorističke napade u Nici i u Berlinu. Organizatori na taj način šalju poruku da od terorizma nema spasa, čak ni u samom centru Evrope — u kojoj, nažalost, ima mnogo tzv. ’spavajućih ćelija‘ terorista. Koalicija na čelu sa SAD, ali i Rusija, u Siriji i Iraku ostvaruju određene uspehe na terenu, i ne isključujem da je ovaj napad u stvari reakcija na to. Na svu sreću, ovog puta nije bilo mnogo žrtava. Sve zemlje koje se bore protiv terorizma na Bliskom istoku moraju da pojačaju bezbednosne mere, jer nije isključen novi talas napada, ne samo u Velikoj Britaniji, već i širom Evrope. Verujem da će isto učiniti i ruske specijalne službe“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik Igor Šatrov.
